Ratnik

751

много важећег — што за ондашње још време показује чудновату предувиђавност. Само што је у овим прописима дата шла већа вага деФанзиви над ОФанзивом, а тиме, што је ово сада изостављено, јасно је , да се иде на то, да се негује оФанзивни дух у војсци , која је с њлме тако велико дело извела. Но ипак мора се признати, да јсуоним старпм прописима дивно представљен задатак п начпн борења предводнпце п то п у одбрани и у нападу. Без сумње искуствима последњег рата утврђено је, да је новија нападна бојна тактика поставила разлику нзмеђу начина борења предводница и главнина и резервп. Где су последње распарчавале чете илп полубатаљоне у борби онако, као што је то за трупе у предводници потребно , ту је борба прешла у трудно растројно рвање ; ту лапад није развио своју намишљену јачину, која је увек потребна и која се јасно огледа у времену Фридриха великог и у делпма свију великих војсковођа. Истина, потчинити се у борби строгим Формама извесног битачног реда противно је офинзивном полету, који оживљаВа наше вође и трупе ; но ми нећемо никако ни да говоримо само о начелу Форама , јер док год будемо имали на челу вође, који у сред бојне хуке имају бистар поглед, брзо решење, а с тиме поверење својих потчињених у потпуној мери, дотле не треба да се навикавамо ни на какве начине борења, због којих впше вође неби могле, у часовима решења, да изведу једновремено и одмерено дејство уређених трупа. После рата и од како је пл. Шерф рекао: „Бптка није пољско упражнење у већем размеру/ све се више долази до уверења, да се веће масе, ако се хоће целисходно да употребе, само од чести и то у предводници и првом бојном реду морају борити онако, као што се ми учимо на пољским упражнењима и са одредима и да већи