Ratnik

О ЗНАЧАЈУ ВАТРЕ У БОЈУ 148.

се враћала у ровове, које је противник напуштао. Но у тим сударима само у врло ретким и изузетним случајима, Долавило се до бајонетне борбе.

Сада промотримо оне случаје, када је при одбрани севастопољских утврђења бајонет с успехом употребљен : 1) ноћним нападима, јер се тада морала отварати пушчана ватра на врло блиској даљини, у прса, и затим одма ударити на бајонет; 2) при одбијању са наших утврђења непријатељског приближавања, када су траншеји већ били доведени близу обранбене линије. У оба овде поменута случаја бајонет не беше изгубио свој пређашњи значај; по свој прилици неће га ни у будуће изрубити.

Да прегледамо сада други пример из наше ратне историје.

Кавкаски рат трајао је 60 година. Број наше војске на Кавказу у прво време беше веома незнатан. (а развићем религијозног фанатизма у ратоборних брђанских племена, њихов отпор поступно је растио и захтевао, да се војска увећа и најпосле да се образује читава кавкаска армија. Као што је познато, непокорни су брђани били наоружани глатким пушкама малог калибра, без бајонета; ладно оружје њихово беше: кинџал (нож) и шашка (сабоља). Они су имали врло мало артилерије, и то само на утврђеним тачкама; барута су такође мало имали, 0 туда су они много ценили сваки метак и гледали, да не остану без муниције, па с тога су куд и камо боље гађали од наше војске, која беше мало обучена у гађању због недостатака наше пушке. На чистини, у отвореном земљишту, брђани истина не могаху се држати противу наше војске: њихове је гомиле тукла најпре наша артилерија, а затим наша ускупна оделења из близа, пушчаном ватром и ударом бајонета, али у планинском и. испресецаном земљишту и у шумама бранили су се са

РАТНИК КЊ. ШП, св. уп. 8