Ratnik

354 НАУЧНИ И поуЧНИ део

Пре но што су пионири генерала Рауха тај пут оправили, небеше ништа друго до ретко прохађане стазе из једног села у друго, или ставице које су случајно постале, па још ретко употребљиване, и само тамошњим Бугарима познате. Често беше шут испресецан стрмим планинским рекама или јс водио њиховим коритом по неколико стотина метара, па опет преко брда. На стрмим нагибима суви се врло често до ногоступа.

Лако си је дакле представити тешкоће при вучењу топова а нарочито кара, о којим последњим херцог Лајхтенберг каже у свом рапорту, да су их Фактично војници пренели на својима леђима преко Балкана.

У извешћу „Тајмсова“ дописника, који је пет дана после Гуркова прелаза тим путем прошао, са кнезом Лео“ ном Маковеким — придодат дипломатској канцеларији наилазимо опет на кнеза Церетелева, кога споменусмо при заузимању Трнова. –– Он, пре рата посланички секретар, говорећи јевик и познавајући обичаје бугарске исто тако потпуно као што је познавао и тамошње земљиште, замену своју дипломатску униформу са оделом кубанског козака.

Кажу да је он први обратио пажњу на овај прелаз, и да је, почем Турци беше посели кланац Шипку и Елену, као сељак обучен отишао до самог улаза у поменути кланац, а затим био вођа пионирима пуковника грофа Роникера под генералом Раухом. — Мали дрвени обелиск (ступ), на највишем месту кланца, подигнут је за успомену прелаза.

Генералу Рауху придати генералштабни капетан Сакароф снимио је тај пут у један крокиј, но није још умножен, а беше само приложен званичном рапорту тенерала Гурка.

80. Јуна стиже генерал Гурко у Средње полис, јужно

од Рајевца, коњица стиже у вече у Доњи мост, ђе јој се