Ratnik

50 РАТНИК

Око 9 часова пре подне начелник штаба армије, пуковник Хаџић, извештава телефоном помоћника начелника штаба Врховне Команде о томе, да додељени нам ЈУ пешадијски пук | позива још није стигао на Рудник, а пуковник Павловић том приликом изјављује, да ТУ пук који је на путу за Рудник не броји више од 870 пушака, и да ће због тога ! армији бити упућен (железницом до Чачка) и УП пук | позива са једном батеријом.

Око 11 часова пре подне беху сређени последњи (јутарњи) извештаји команданата дивизија, из којих се видело, да су одмор и уређивање наших трупа пред Гор. Милановцем благотворно утицали на дух и расположење трупа и да су повратили не само снагу војника, већ и дисциплину, веру у старешине и наду у успех.

Муниције пешадијске беше довољно, а и артиљеријска пристигла је из Крагујевца и Солуна у знатним количинама.

Стање, пак, код непријатеља по исказу заробљеника било је сваким даном све теже, па ипак и у последњим борбама пред наш прелаз у офанзиву осећала се његова жилавост у борби, јер је у нашем одступању гледао пораз. Тако ценећи ситуацију наше стране, непријатељ се у наступању за нама кретао безобзирно, веома широким фронтом, без икакве резерве и само са брдским топовима и хаубицама, јер је пољска и тешка артиљерија заостала због рђавих и јако раскаљаних путева.

У 11'30 часова пре подне ђенерал Мишић позива на телефон команданта Ужичке војске (почившег ђенерала Вукомана Арачића) и у подужем разговору објашњава му план сутрашњег напада својом армијом и постиже споразум о помагању левокрилне наше дивизије (Днавске [| позива) суседним деловима из састава Ужичке војске. Најзад, добивши податке о непријатељу пред фронтом Ужичке војске, ђенерал Мишић прилично расположен завршава разговор, довикујући ђенералу Арачићу: „Држ' се, Вуле, не дај се жив у руке“.

- Одмах по ручку, командант армије одлази у своју собу и приступа изради дефинитивне заповести за сутрашњи напад, која је завршена око 4:30 часа по подне. У току израде ове заповести ђенерал Мишић је телефоном два пута разговарао са Врховном Командом и то први пут са пуковником Ж. Павловићем, а други пут са војводом Путником. Саопштење ђенерала Мишића да ће сутрадан (20. новембра) својом армијом прећи у напад, примљена је од шефа штаба Врховне Команде уз пријатно изненађење са одобравањем, јер је молба ђенерала Мишића за помагање овог напада осталим нашим армијама одмах прихваћена и обећано отпуштање наређења за прелаз у напад и остале наше војске. При овом последњем разговору