Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 105

Ко ће да покрене мале2 Ко ће понекад да одведе поглед чича Курбе-а изнад његових јабука2

Ови јадни људи рђаво живе, праве хиљаде глупости, не умеју да искористе добра која им природа даје на сваком кораку. Ко ће их научити да се боље хране, да граде здравије куће2 Који је тај шеф који ће умети да им каже: на ноге! онда кад се они ваљају у ђубрету.

Треба волети све ове мале, ублажити њихову беду, очарати их као лепе дивље зверке, и према приликама ошинути. Осећаш ли ти, Оливије, да имаш право ударити другог човека 2 Ја не осећам. Стога ја нисам никакав господар.

Тад капетан обори главу, опусти своје прекрштене руке између колена и промуца:

— Промашио сам свој живот. Мој спас био би кад бих овде умро, леп свршетак, врло леп, који ја не заслужујем. Живећу, дакле, али немоћан и смешан.

Оливије учини један покрет.

— Смешан, сасвим добро речено. Такав ћеш и ти постати, ако се не промениш. Хоћеш ли ћутати, да бих ја могао товорити 2

— Ја вас слушам.

=— Богата је, мој младићу, сировина људска. Срећни ће вани они који ће умети да је прераде. Имаш ли ти здраве руке2 Кад бих ја био млад и саграђен као ти,ја бих владао. Али ја ћу да ти кажем нешто лудо. Да би човек прешао из реда малих у ред великих, да би човек постао господар и водио гомилу, није довољно само бити интелигентнији, лепши, снажнији, треба постати бољи него обични људи.

Јаки духови верују у триумф зла и злих. Они могу на ту тему философирати до бесконачности, неуморно. Зар они не виде, да одају признање врлини, кад је поричу 2

· Они данас лају на хероизам, али ће тако и зубе иступити.

Тежак рат водимо, у блату, и како су садања наша бојна поља стожери, мисли се да се журимо да одатле изиђемо. Кад се један честит човек осмели да истакне да војници воле свој занат, чопор мислилаца на то дотрчи. Ови мудраци познају људску слабост, и то само њу, и не желе да им се причају много високе приче. Рањеници су скраћивали своје боловање, да би се вратили у борбу, познајем неке од њих. За сваку опасну мисију нађе се добровољаца, ти знаш исто тако као и ја. На брегу Менил, цела је чета понављала четири пута у води, у ватри, по мрачној ноћи, пут да ојача другове који отеше Галошу, и сећаш се да су ме у свануће молили дам пети пут покушају исто, ја сам од узбуђења плакао. Они примају смрт, ужасну смрт, која их овде чека. Објављују по-