Ratnik

КРОЗ КАРАДАГ ДО СКОПЉА 69 храна, Они су дотерали и продали команданту пука 27 грла разне стоке, мало хлеба, кромпира и кукуруза што је одмах пропорционално раздељено свима јединицама. Преко целе ноћи у селу је печен хлеб, донашан у бивак, и раздаван јединицама за све војнике.

Ноћ је била ведра и студена, али су се сада слободно могле ложити ватре у биваку.

И поред веома тешке пролазности Карадага, ретког и нама непријатељски наклоњеног насељења, ипак трупе не би остале без најнужније хране — хлеба и варива, да је пук имао товарне коњске коморе.

И! пешад. пук од свију пукова Моравске дивизије | поз. имао је најслабију комору.

За држање трупа, истрајан и успешан рад, познато је од коликог је утицаја и важности правилно функционисање установа за снабдевање храном и редовно дотурање ове трупама, под свима и најтежим околностима.

Разноврсност земљишта, почев од равничастог и таласастог до јако врлетног, знатно високог и кршног достижући алпијски састав, по којем су наше трупе оперисале у ратовима 1912—1913. године, изазивала је потребу за разнолики састав коморе борбених јединица, која би могла пратити трупе по врло разноликом и најтеже пролазном земљишту.

Ш пешад. пук | поз. изузетно имао је велики део теглеће воловске коморе.

Хитна потреба услед које је 11 пешад. пук са брдскок батеријом, испред Куманова од села Табановца, са нарочитим задатком упућен кроз Карадаг и прилике, које одмах наступише, вероватно су онемогућиле, да изађе на сусрет команданту пука, и по његовој представци команданту Моравске дивизице [ поз., пук попуни нарочитом комором за овај случај.

Пошто је завршен задатак који је пук имао а није добивено нарећење за даљи рад, командант пука 15. октобра изјутра упутио је једног официра пут Скопља, да преда извештај команданту дивизије и од њега прими наређење.

Ускоро је стигло наређење команданта Моравске дивизије 1 позива. од 14. октобра, које гласи:

„Варош Скопље се предала. Турска војска оступила је делом ка Велесу, делом ка Тетову.

+ Овим послом ревносно је руководио Вељко Н, из села Бродеца спрам Китке, који је ранијих година дуже време провео у Београду обављајући млекаџијску радњу. Вељко говораше: „Мене и моје је некада Београд хранио. Тамо ми је добро било, па хоћу, колико могу, да се зато одужим.“

по ии____даећа._____________ф__р _(6_ _______. __________""__________