Ratnik

80 РАТНИК

војника турских па и сам командант батаљона по имену Мухлис, од кога се поред осталог сазнало и то: дау Дојрану има два табора турске војске, а у Ђевђелији један табор, и да се турске трупе из Струмице у повлачењу пред бугарском војском укрцавају у Дојрану за Солун и Дедеагач.

Пук је заноћио главнином код с. Худова са истакнутим деловима код с. Валандова. Још истог вечера упућене су официрске патроле ка Струмици и Дојрану за извиђање непријатеља. Код Струмице да се тра; и веза и са бугарском савезничком војском.

Студирајући карту и ситуацију за даље извиђање ка Солуну командант пука је уочио:

1) Да се турске трупе, које се повлаче од Струмице, могу једино у Дојрану укрцавати и железницом транспортовати на југ за Солун или на исток за Тракију.

2) Да је железничка пруга „која поред Дојранског језера пролази, једина железничка веза Солуна са Цариградом, т. ј. Маћедонског са Тракијским војиштем, и да Турци једино том пругом могу пребацивати трупе или ратни материјал са једног на друго војиште.

Према томе Дојранска железничка станица у овом случају имала је и стратегијску важност. Због овакве војничке важности Дојранске железничке станице, командант Дунав. коњич. пука решио је да извиђање долином Вардара ка Солуну преко Ђевђелије врши официрским патролама низ Вардар а сам са пуком, наслањајући се на 8. пешад. пук на ј. излазу Демир Капије, да скрене на југо-исток да би угрозио правац повлачења турских трупа од Струмице за Дојран; а по том да покуша заузеће Дојранске железничке станице, ради прекида саобраћаја Солуна са Цариградом. Чим Дунав. коњич. пук овлада линијом Дојран—Ђевђелија, продужити са пуком ка Солуну.

23. окт. Извиђање низ Вардар ка Ђевђелији и даље ка Солуну стављено је у дужност воду коњаника Дунав. коњич. пука који је са два официра придодат био одреду 8. пеш. пука на јужном излазу Демир капијског теснаца код железничке станице Струмица, с тим да се тај вод при извиђању наслања на одред 8. пука, а да одржава везу са коњич. пуком на правцу Худово—Валандово—Дојран.

Командант коњич. пука са главнином још око 9 ч. заузео је без отпора с. Раброво, раскрсницу путова за Дојран, Струмицу и Демир Капију; нашав у њему једно велико турско завојиште и око 300 турских војника дезертера који су одмах и разоружани.