Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 99

борбе, јер у току њеном зато се апсолутно неће имати ни времена ни могућности, изузев врло ретке случајеве.

По ђенералу Бернхарди-у мирнодопска вежбања код Немаца у овом правцу била су испод сваке критике:

Потпуне заповести у борбу уведеним трупама биле су врло ретке; старешине јединица које су у истој борби уче«ствовале добијале су посебне заповести и наређења које нису имале везе и сагласности између њихових задатака и општег циља борбе, исто тако су те исте старешине врло добро упознавале и преносиле заповести на своје потчињене, али ни они сами ни њихови потчињени у већини случајева нису познавали улоге и задатке суседних јединица. Ако је кадгод и добивена општа борбена заповест она није излазила из највиших штабова услед чега су често чак и команданти бритада остајали неоријентисани о општој ситуацији. Командири чета у највише случајева добијали су само врло кратке заповести од команданата батаљона.

Исто тако су заповести за време извођења борбе достављане невероватно неопрезно или потпуно отворено само зато, што није било стварне опасности по живот.

Често су се могли видети највиши команданти где лутају кроз стрељачке стројеве и мешају се у рад најнижих старешина! Свеово би донело фаталне последице ако се би блатовремено и енергично отклањало пре уласка у рат.

Трупе и појединци моћи ће развијати иницијативу иде„лати у смислу општег задатка само ако су потпуно упознати са општом ситуацијом, и само ће тако моћи да се снађу иу непредвиђеним околностима и да избегну сваку забуну.

Ретко ће се дешавати да не достаје времена за издавање потребних потпуних заповести, баш и за време напада, но ако се и то догоди и ако смо принуђени да хитно употребимо које нове јединице за допуну и извршење каквог задатка, потребно је о томе одмах обавестити суседне трупе и резерве и известити их о новоствореној ситуацији. |

Немогућна је брза употреба нових трупа пре но што их добро обавестимо шта желимо постићи.

Неопходно је потребно, дакле, да виши командант издаје увек јасну и потпуну општу заповест, означујући тачно циљ који се има постићи и саглашавајући разнолике фазе борбе, при томе се нарочито стара: да та заповест у главним цртама буде саопштена и трупама.

Природно је, да је заповедање олакшано у одбрани јер се исправке датих наређења могу вршити лакше, у сваком моменту, и њихово достављање је, баш и за време саме борбе, „лакше и сигурније, јер се врши кроз заклоне.

7“