Ratnik

ТАКТИКА ГАСНЕ СЛУЖБЕ 11

јаче од артилериског, јаче од ма кога другог метода бацања гаса, изузимајући гасних облака. Зато ће хемиске специјалне трупе причинити много више губитака но ма који други род оружја познат до сада. Ова блискометна оруђа Енглези су употребили у рововским борбама. Американске трупе усавршивши употребу Сток-овог мерзера имале су могућности да дају успешан отпор многим непријатељским дивизијама.

Фосфор и термит противу митраљеских гњезда. — Американске специјалне хемиске трупе с успехом су употребљавале фосфор и тремит противу немачких митраљеза. Фосфор и термит употребљавани су с успехом још од првих дана битке на Марни па до краја рата. Није забележен ни један пример да гасне трупе нису успеле да ућуткају митраљеска гнезда. У будућности гасне трупе ће бацати већином гасне облаке и са отровним димљивим свећама.

ж ж ж

Из овога кратког излагања о важности и употреби отровних гасова долази се до закључка, да се употреба техничког ратног материјала може сматрати и проучавати и као употреба артилериског и пешадиског оружја, тенкова и аероплана.

Но, пошто се употреба отровних гасова датира само на 4 године пре свршетка рата, док су митраљези, као последњи тип пешад. оружја познати више од 30 година, сматра се, да је хемиски рат тек у повоју.

Важност хемиског ратног материјала огромна је; његова употреба захтева најозбиљнију студију.

Гасни напади

Пре но што пређемо на појединости метода гасних напада противу непријатеља, корисно је у кратким потезима објаснити основе хемиског рата у колико се ове односе на отровне гасове.

После прве употребе хлорина, све велике државе које су биле у рату, почеле су испитивати у најширем обиму супстанце разне у нади, да изнађу остале још отровне гасове који се још лакше фабрикују и боље бацају на непријатеља. Овим испитивањима дошло се до употребе деликог броја гасова који су доста компликовали израду, снабдевање и сарадњу употребе на бојишту. Постепено, разумна концепција хемиског рата довела је Савезнике и непријатеља да сведу број гасова на сразмерно мало врста, а још доцније, да поделе гасове на три групе које су познате као: 1. „Зелен Крст“ најотровнији-непостојани гас; 2. „Плави Крст“ или дифенихлороарсен, познат као гас за кијање и — 3. „Жути Крст“ врло постојан као мустард гас.