Ratnik

ОДБРАНА ОД ДЕЈСТВА ИЗ ВАЗДУХА 87

рије иста је као и у рововској војни, а организација њена зависи од тактичке ситуације, погодности земљишта и од пута.

На супрот ономе што смо изложили за ровоску војну, Немци, за покретни рат, због брзога развијања борбе у њему и због тешкоћа да се везе одрже, препоручује да се и дивизијама додељује противу аеропланска артилерија.

У овоме смислу, Инструкција од маја 1918. год. предвиђа на дивизију по једну или две батерије средњега калибра и онолики број водова 3,7 с-м противу аеропланских топова, колико се има балона. Све то образује подгрупу дивизијске противо аеропланске артилерије и стоји под командом Команданта подгрупе. Остатак противу аеропланске артилерије (пошто се издвоји извесан део за резерву Армије) ставља се под команду Команданта групе, улази у састав корпуса и употребљава се за заштиту значајнијих покрета и тачака пролаза, и, као помоћ дивизијској противу аеропланској артиљерији за време марша

Део противу аеропланске артилерије додељен Армији

бично се употребљује према нарочито важним тачкама и за попуну губитака код осталих борбених група.

У колико су покрети били бржи, и, у колико је ширина простора на коме су се налазиле важне тачке била већа, у то„лико су Немци више тежили да имају резерву у групи армиске противу аеропланске артилерије.

За заштиту колона на маршу најподеснија су оруђа на аутомобилима. Погодна за брзе покрете, у могућности су да, заузимањем згодних положаја, штите остале трупе у покрету, и да, по томе, стигну колону. У случају рђавога стања путова и мостова, за ово се употребљавају запрегнуте батерије.

Противу аероплана који ниско лете, Немци су тражили да се и саме трупе бране.

Место у маршевој колони за јединице противу аеропланск артилерије, одређује се обзиром на тактичке услове. При овоме треба имати на уму, да противу аеропланска оруђа на аутомобилима, не треба дуго да маршују са пешадијом, јер се код тих маршева, мотори брзо онеспособљавају.

Место Команданта групе противу аеропланске артилерије је у штабу Команданта корпуса, а Командант целокупне противу аеропланске артилерије у Армији, маршује са оперативним делом штаба Армије.

О потреби стварања ватре за време марша одлучују саму Команданти противу аеропланске артилерије, имајући увек у виду директиве које су добили од њихових тактичких команданата. При овоме треба имати на уму, да ће непријатељ, нарочито на покривеном зенљишту, и по ватри противу аеропланске артилерије моћи да донесе закључке о присутности и важности