Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

UAT BUB -=der kleine Kochen der beim Kneten von den Teigabfällen bleibt, :

THT.PHB, а, O, adj. Heugietiq.

питљивост, и, f. Neugierde. i i TIHTOM., A, 0, ad]. zahm, dur< Kultur veredelt. питом-ад, ца, m. Stipendiſt, Alumnus, Zög-

ling, Pflegling; —auxx, ka, 0, adj. Stipen-

diſten-; —xes, a, 0, adj. des Stipendiſten. питомина, f. angebautes Land.

питомити, MHM, Y. a. i. zähmen.

THTY Ena, f. Art gefüllter Krapfen.

питуљник, ш. дегбе Фапблејег, galeobdolon luteum. –

пића, f. Futter, Nahrung.

Inbe, 2, n. Getränk; Trinfgelage.

пиш-аћа, Е пиш, —ањак, ка, ш. Шет.

THmarg, aM, V.a.i. barnen, Waſſer abſchlagen.

пишити, им, V. 1. harnen (Kinderſprache).

пишкати, Y. 1. öfters fleinweiſe harnen.

пишкор, т. у. пискор.. : :

пишкорадц, ца, m. Axt Meerſfiſh (lampre dotto): Neunauge. -

пишкот, ш. —а, f. —e,-f. pl. Bigcuit.

пишман, 24). indel. erpit.

пишманина, +. енде. .

пишманити се, ним се, у. п. i. bereuen (den Kauf).

пишманлук, ш., “. пишманина.

пишнути, нем, у. а. р. Dijen.

пишталина, f. wäſſeriger, nafſer Boden.

пишталица, f, Quiefpfeife.

пиштара, f. Mauerſ<hwalbe.

лиштати, THM, V. n. i. žijd)en.

пиштевина, $f. Miſtjauche. :

пиштинац, ца, m. Wein vom Berge’ gleihen Namens beim Kloſter Kuvesdin in Sirmien.

пиштољ, m. Piſtole.

пиштољина, f. große Piſtole.

пиштољина, +. Roth, Moraft.

пиштољ-ић, —чић, т. Цеше Piſtole.

TIHIITO.BCEH, Eda, 0, adj. Piftolen-.

пјан, а. 0, 24]. у. пијан.

пјаштаница, f. Pflanze von der Gattung althea.

TAB, a, 0, adj. blau; blond; плави камен, Blauvitriol.

плавати, вам, Y. 1. |d)mimmen.

плаваш, ца, m. Bimsftein. >

naaBerHH, Ha, O, adj. blau; — камен, Blauvitriol. ;

TAABCTHHKE, m, Waldſalbei.

TAAaBCT-HHE2CT, 2, 0, adj. bläuſih; —unzo, a, È. bſaues Färbemittel: —un10 бакарно, Дирјегбјан; —нити, им, у. a, i. blau färБел; —нити се, ним ce, v. п. 1. бјац fein.

плаветњак, m. Blauvitriol; Blauro>, Städter.

E 29, n. blaues Färbemittel , Waſch-

au. i '

плавина, f. Art blauer Traube.

плавити, им, y. i. blau werden; — ce, y. r. blau jein.

Плавити, им, у. а. 1. überſ<wemmen ; abјебрјеп; — се, у. r. ſ{<wimmen, mit dem Fluſſe fortſhwimmen.

плавић, та, Blaumeiſe,

плавица, 5. Kornblume,

u

планути

плавичаст, a, 0, adj. bläulid. 2

плавка, f. Blonde, Blondine ; Art Traube.

плављење, ња, п. бфошитенп; Abſchöpfen. .

плављење, ња, п. Blauwerden, Blauausſehen.

плавојка, +. ЗВјопре, Blondine.

плавокос, а, о, 29]. blondhaarig.

плавоок, а, 0, ad). blauäugig.

плавуља, f. Shwimmſhuede.

плавуша, f. Blondine.

плавша, m. Blondin.

пладањ, ња, m. Zeller.

пладне, п. Mittag.

плажење, ња, п. Herausred>en der Zunge.

плаз, m. Пије Pflugſterze; Gletſcher.

плазајица, +. Holzrutſche, Rieſel. i

плаз-ање, ња, n. Gleiten; —aru се, ам се, y. T. i. дјецел.

плазина, +. Bronzeſtú> auf dem die Mühl: тарафје läuft.

плазити, им, Y. a. i. — се, у. 1. herausreden

“die Zunge. :

плазица, f. Beutelmeiſe.

плазур, ш. Gletſcher.

плајаш, т. У ајфетг.

плајваз, m. Bleiſtift, Reißblei:

плакавица, +. Weinerin; \<warze Einfaſſung der Aermel zum Zeichen der Trauer.

плакати, ачем, y. a. i. ſ<wemmen, |d){emmen, abſpülen; — ce, v. x, ï. ſi< ausbaden.

плакати, ачем, ‘y. i. weinen, beweinen; — ce, v. n. i јф беНадеп, ſi<h ſ<weren.

плакнути, нем, Y. a. p. aus|{<wemmen.

112M, m. Flamme.

пламати, мам, у. n, %. flammen.

пламен, m, Flamme.

nažweH, a, O, adj. flammend.

IL1aMeHacrT, a, 0, adj. geflammt.

пламенац, нца, ш. у аштдо; — даждев_ 26K, feuerfarbige Waſſerſalamander.

пламеник, т. Rothlauf.

пламенит, а, о, 203. flammenb.

пламењама, #. зи ſtarfe Фопценбуве.

пламичак, ka, m. Flämmden.

пламтит, а, о, 299. Напипело. -

пламтити, им, y. n. i. flammen. :

планак, нка, m. Yeinfraut, linaria yulgaris,

пландиште, та, п, 52т6 100. баз Vieh die Mittagszeit im Schatten zubringt.

пландовање, ња, п. Ausruhen des Viehes während der Mittagshibe; Müß1gſein, Muße.

пландовати , дујем, V. n, i. aušrajten im Schatten während der Tageshißze (vom Viehe); müßig ſein.

планика, f. Meerfirſhe, arbutus unedo; Bärentraube, Aretostaphylos- uva ursí Adam.

планина, +. Gebirge, Bergwald.

планинар, m. Sennhirt.

планинац, a, m. Bergbewohner. -

планинка, f. Sennerin.

планинкиња, +. Bergbewohnerin,

планински, Ka, 0, adj. GebirgS-; планинска, врана, Фет ађер планински брест, Ш me, ulmus е иза; планилска ива, Sahl- тебе, занх сартеа; планински сврачак, lanius colaris, Würger. }

HAAHyTH, H6M, V. n. p, Guj{obern, auf{{adevn,