Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

појати

појалти, јем, у. з. i. иде (vorzüglih in der Kirche).

појатица, +. Rämmerlein.

појахати, ашем, појахнути, нем, у. а. р. aufſiben (aufs Roß).

појац, јца, m. ein trefſliher Sänger.

појач, т. Фапдег.

појединце, аду. einzeln.

појевтинити, HAN, у. п. р. wohlfeil werden.

појединац, нца, т. бег (дете, Живи.

поједини, на, о, adj. einzeln.

поједљив, а, 0, ш. дејтад; —ац, ца, m. gefräßiger Menſh; —K1oćr, x, f. Gefräßigkeit.

поједначити, им, У. а. р. д1е1ф шафеп, ебпеп.

поједностру-чење, ња, п. Фехепјафинд; TATE, FN, Y. a. p. vereinfachen.

Toje3JEATE, HM, v..p. baberreiten, a{jiben.

појести, једем, у. а. р. ашијејеп, verzehren, ein wenig efffſen; — ce, fi< verzehren.

појечати, чим, Y. D. p. erhallen.

појило, ла, n. појиште, та, п. Зтапее.

појити, јим, у. а. +. Шапел.

појма, f. Aufmerkſamkeit.

TOJMATE, MAN, YV. a. p-: begreifen; — ce, y. r. langen (na< etwas). :

појница, f. Zränte.

појурити, рим, у. а. ре in die Flut |d){agen; dahinſchießen, dahinſtrömen.

TOJFTAPJe, ja, n. der zweite Tag nah dem Feſte.

nogag, m. Anzeige, Ausweis; — менице, Präſentation des Wechſels.

Г показатељ, т. Узогтетјех, Vorzeiger.

показати, кажем, у. а. р. показивали, зуje, V. i. zeigen, darthun; — ce, ſi zeigen, er|d)einen.

показивање, ња, das Beigen.

показ-ни, на, 0, adj. апјегјенб; —на, заменица, anzeigendes Fürwort; — HH записник, Nachſhlagsprotokoll ; —nnx, m. Vorzeiger; —ник менице, Vorzeiger oder Ueberbringer des Wechſels; —o0oBHHK, m. Product (коме се показује какво писмено).

пбкајан, а, о, 2д). тепепро, биђјег на.

покајан, A, 0, adj. gerächt.

покајање, Ea, n. Reue, Bedauern; Beweinen eines Lodten.

покајати, јем, у. а. р. тафеп.

покајати Ce, Jen ce, Vv. 7. p. bereuen.

покајни-к, m. Büßer; —na, f. Büßerin ; це, f. pl. адешешег.

покалати, лат, у. a. pf. nah einander aufſ<neiden (die Fiſche, um ſie zu dörren).

покалдрмити, мим, у, aA. p. pflaſtern.

покалвинити, ним, Y. a. p. zum KRalviner machen; — ce, y. r. Kalviner werden.

покалуђерити, им, Y. a. p. zum Mönch ma<en; — се, у. г. Mön werden.

поканити, ним, у. а. р. покањивалти, њујем, Vv. i. anbieten; — ce, y. r. ſi< ſelb einladen, anbieten.

покапали, пам, Vv. a. p. beträufeln, beträufelt werden, tröpfeln.

покапљив, 9, 0, ad). den Regen durglaäfſend.

покарали, aM, V. a. p. auš|d)e{ten, ftrafen ; — ce, ſi< zerzanfen. : _,

90 —

поклечке

покарљив, A, 0, 20ј. запе је.

покасали, сам, V. n, p. ein wenig traben.

покаска, f. Bolette. |

покаски-вање ња, п. Упитабеп; —вати, кујем, У. n. Ï. anfangen zu traben.

покаурити, им, у. Pp. zum Chriſten machen (einen Mohamedaner) ; — ce, x. x. Chriſt werden.

IT0Ka1a, f. junge Brut des Neunauges , ammocoetes bronchialis.

покашљивање, ња, п. Фијеји. ;

покашљивати, љујем, у. п. 1. ђијет, ђих ſten (bis weilen).

TOEBAPCE, a, 0, ad]. verdorben, verworfen ; —0CT , E, f. Berdorbenheit, Verworſfenheit.

покварити, рим, у. а. р. регрехбеп, Беја digen; — се, V. 7. verdorben werden.

поквасити, им, у. a, р. бепеђел; — се, у. т. befeuchtet werden.

ITOKHBABEe, EA, n. Dengeln.

покивати, ам, У. а. 3. бе орјеп, dengeln; winten mit bem Kopfe.

покидати, ам, у. а. р. аизешапрегте ел. herabreißen; aušmijten; — ce, yv. r. pf. oA смеха, vor Lachen berſten.

покикали се, ам се, у. г. р. 1ф beim Schopје nehmen.

покилавити, вим, у. а. р. паф der Reibe einen Bruch (Leibſchaden) vernrſachen, einen Bruch bekommen; — ce, у. r. nah der Reihe einen Bruch bekommen.

покипети, пим, У. n. p. überlaufen.

покиселити, лим, Vv. a. p. einweichen, eintränfen. покиснути , нем, Vv. n. p. vom Regen naß werden. : o

покичељати се, љам се, “. г. р. ђојасно werden. ;

mogJjaA, m. Depoſit.

покладан, на, 0, 2дј. бај беде, сајафе.

покладатељ, m. Hinterleger, Deponent.

покладбина, f. Depoſitenvermögen.

покладе, f. pl. Faſching, Faſtnacht.

покладнина, f. Depoſitengebühr.

ES +. Faſchings\<hmaus ; Depoſitenant. покладовали, дујем, “. п. 1. Faſtnaht halten.

покладодаваш, вца, m. Deponent.

покладопримац, мца, ш. Зеројнаг.

поклањати, њам, YV. a. i. verehren, enten; — се, у, т. i. ſi< verbeugen, verneigen.

покла-пање, ња, n. Зибефеп; —палти, пам, у. 2. 1. zudeden.

поклати, кољем, Y. a. p. alles abſtehen, abſhla<ten; — ce, y. 7. p. raufen.

поклаће, ha, n. Blutbad.

покле, conj. nahdem.

поклекнути, нем, поклећи, екнем, Y. n: p. niederfnuieen, ;

поклем, сопј. пафбет.

поклепак, пка, т. бе Фе. :

nokJemaTH, maM, YV. a. pf. glühend machen und ſchärfen. i

поклецивалти, цујем, y. n. i. nieberfnieen.

поклечати, чим, v. n. p. fnicen eine Weile,

поклечке, Ady, fniecend,