Ritam

.Tommy, iz jula 88. (zbirka ranih singlova i živih radio nastupa), koji im pored nove publike donose i jednodušnu naklonost kritičara, važnu odskočnu dasku za njihovo dalje napredovanje. Odlaskom Smiths-a sa nezavisne pozornice, Wedding Present postaju najveći kandidati za upražnjeni vrh, koji su konačno i zaposeü, barem ako je suditi po glasanju čitalsca New Musical Express-a, koji ih biraju zanaj grupu protekle godine. Za razliku od lepršavih i suptilnih melodija Johnny Marr-a, Gedge-ove kompozioije smeštene su čvršći okvir u kome dominiraju reski zvuci gitare, a umesto naglašeno introvertno emotivnihg tekstova Morrissey-a, on u svojim pesmama stvara lik koji, iako suočen sa sličnim problemima i dilemama, ipak ostaje psihički stabilan i muški otporan. Kao ljubimci uticajnog BBC .Promoter, DJ-a, John Peei-a, izadli su i dva .Peel Session, EP-ja, a poslednji vinii im je još jedno EP izdanje, „Evening show sessions., koji je u prodaji od decembra 1988. On je trebalo da popuni prazninu nastalu usled višemesečnog umiranja diskografske kuće Red Rhino, severne ruke Cartel-a, preko koje su vršili distribuciju svojih ploča. Perjanica .indie, scene ipak početkom pve godine potpisuje ugovor sa RCA kompanijom i tako formalno napušta društvo nezavisnih, a da li će se to odraziti i na njihovim pesmama, ostaje da se vidi. Prvo naredno izdanje koje nas oôekuje je dugo odlagani LP .Ukrainski vistupi v Johna Peela., najavljen kao eksperiment sa zvucima pradedovine. Pravog novog materijala već duže nema (od singla objâvljenog septembra 1988), pa se može očekivati da do ušiju posetilaca koncerta dopru i neke potpuno nove kompozicije. PIXIES dolaze iz Bostona, i to kao deo riovog američkog arsenala engleske nezavisne diskografske ku6e 4AD. Ako ste do sada izdanja sa ove etikete vezivali isključivo za prozračne zvuke Cocteau Twins-a, Dead Can Dance-a ili This Mortal Coil-a, neka vas to u ovom slučaju ne zavara, jer nikakve slučnosti nema. Pixies nastupaju u klasičnoj rock postavi: Black Fransis (vokal i gitara), David Lovering (bubnjevi), Mrs. John Murph (vokal i bas) i Joey Santiago (prva gitara), no ipak, njihov zvuk nije klasičan. U osnovi, oni su rock band sa jednom nogom u hard core-u (producent debi Lp-ja je Steve Albini, ex. Big Black i Rapeman). Kompozicije su im ponekad bez čvrstih aranžmana, promenljivog ritma pa čak i na ivici eksperimenta, ali zato uvek impulsivne, nabijene dinaničkim energijom. Tekstovi pesama su kako na engleskom(uglavnom), tako i na Spanskom (latinoameričkom), a njihove bizarne terne manje su obraz .urbane 1 protivrečne sredine istočne obale., već pre posledica žarke želje četvoro veoma mladih Ijudi da progovore na originalan i provokativan način, što Pixiesima polazi za rukom a da istovremeno nisu

pretenciozno teški i neslušljivi, kao neke druge grupe sa tih meridijana. Njihov mini LP .Come on pilgrim,, iz 1987. kao i LP prvenac .Surfer Rosa, iz 1988, još uvek ne silaze sa nezavisnih lista, a nedavno objavljeni singl „Monkey gone to heaven, je najava narednog LP-ja „Doolittle,,, koji je u engleskim prodavnicama ploča od 17. aprila ove godine, i koji će nam sigurno biti predstavljen i na koncertu. Ne zaboravimo i to da ova skupina (u našim krajevima slavnog imena) ima običaj da se na koncertima prilično neobuzdano ponaša, pa se pripremite na uzbudenja te vrste. I WEDDING PRESENT i PIXIES su, svaki za

sebe, dovoljno dobri, sveži I primamljivi, pa ako vam to nije previše (skupo) za jedan mesec, pogledajte oba band-a. U suprotnom, izaberite barem jednu grupu kao svog favorita, i budite te večeri u Zagrebu jer ovo se dešava sada I ko zna kad ponovo. A za čitaoce iz Beograda koji se pitaju zašto se ovi koncerti ne održavaju i u njihovom gradu, kruži glasina da je čovek zadužen za koncerte u SKC-u, na pomen imena ovih grupa izjavio sledeće: „Ko, nikad čuo!?.Zbog te tri reči i mi putujemo u Zagreb. Ni prvi ni poslednji put...

Bane Žvković

23