Ritam

.New York's Baronet, - Stalone je i dalje opsesivno nastojao da bude glumac. Zbog toga je oberučke prihvatao I najmanje angažmane po off-Brodvej pozorištima (u predstavi .Score,, beleže njegovi hroničari jošjednu pikanteriju, pojavio se čak nag), da bi na velikom ekranu debitovao 1971, u neplaćenoj ulozi u filmu .Bananas., a prvi put .ozbiljnije. zaigrao 1974, kao jedan od giavnih likova niskobudžetnog nujojorškog projekta .The Lords ot Ratbush.. Ta mu je uloga, po svoj prilici, obezbedila prve holivudske epizode (.The Prisoner of Second Avenue., .Capone., .Death Race 2000., .Farewell My Lovely., .Cannonball,), koje mu, medutim, sa svoje strane nisu donele više od skromnih, njegovim apetitima neadekvatnih, kredita, jednake zarade I ni u kom slučaju obećavajuće Perspektive. Sansu za izlačenje iz škripca, u koji ga je dovela okolnost velikih dugova I žene pred porođajem, Stalone je oašao u pisanju scenarija. Ostalo je već stvar legende, koja počinje fascinantnim podatkom da je .prva ruka, scenarija za film .Rocky, nastala za ciglo tri dana. Jedini uslovi koje je, uz relativno malu cenu, postavio producentima Irvinu Vinkleru (Irwin Winkler) i Robertu Čartofu (Chartoff), raspoloženim za kupovinu njegovog scenarija, bill su da on sam igra glavnu ulogu, i da mu pripadne odreden postotak od zarade filma. Kontraponuda je bila skori podetak snimanja, ali uz skroman budžet (milion dolara). Zaradivši 54 miliona dolara, za današnje standards malih no za ono vreme sasvim dovoljnih da postane najuspešniji film 1976. godine, „Rocky, je dobio pet nominacija za Oskara, a jedini koji, je, od cele ekipe, iszaobiden pri raspodeli najuglednijeg filmskog priznanja bio je sam Stalone, nominovan čak u dve kategorije (scenario, glavna muška uloga). No, sama činjenica da je .Rocky, postao najbolji američki film godine, te da se iza imena nagrađenog reditelja I montažera ponovo naSao naziv „Rocky,, bila je dovoljna da Stalone postane velika senzacija. Uostalom, okušavajući se tokom serijala i kao reditelj - pri čemu nije dao povoda da se utvrdi kako je iole inferiorniji u odnosu na Avildsena, naprotiv- Stalone jedokazao da je .Rocky, u potpunosti njegov autorski projekat. Gledano sa desetogodišnje distance .Rocky, je kao nagoveštaj nekih, sak krupnijih, promena u američkom filmu, došao, reklo bi se, neverovatno rano. Ovo posebno dobija na težini ako se ima u vidu da je godinu dana pre njega Oskara za najbolji film dobio .Let Iznad kukavlčjeg gnezda., a u prve dve godine posle Staloneovog uspeha, fllmovi ,Enl Hol, I .Lovac na jelene., Intelektuallzovane metafore rigidnostl američkog .načina žlvota., i, sudeći prema nekim pokazatel-

jima, poslednji ostaci liberalizma, dugo vremena dominântnog kako u američkom društvu tako i na filmu. Nasuprot njima, .Rocky, je anticipirao konzervativizam osamdesetih, povratak tradicionalnim vrednostima, pa i .revival, nacionalnog zanosa koji je Sjedinjene Države zahvatio tokom prvog mandata Reganovog predsednikovanja. Umesto izgubljenosti pojedinca u nametnutom, a pogrešnom, sistemu vrednosti - što je, u krajnjoj liniji, i bila osnova mnogih Jiberalističkih ideologija, - .Rocky, je ponudio snagu i volju pojedinaca kao preduslov „dobra za sve., ličnu borbu ne protiv već za. Roki Balboa je bio drugačiji jer je, pre svega, bio konzervativan: belac koji pobeduje na polju na kome vladaju crnci, čovek kojem je sve u životu žena, dete i sopstvena snaga (volje), individualac koji svoje sposobnosti i energiju ne iscrpljuje u jalovoj i „gubitničkoj. destrukciji vladajućeg sistema, već u njemu postaje „pobednik,. Da li je Americi veé u torn trenutku bilo dosta raznoraznih lamenta nad sopstvenom bliskom prošlošću (pre svega .vijetnamskom., a zatim i svega što je iz nje proisteklo), ill još uvek nije, tek Stalone i „Rocky, postavili su ciljeve i promovisali vrednosti koje će američki film početi da osvaja tek osamdesetih. Sdruge strane, ne sme se zaobići ni izgled Silvestera Stalonea. Njegov nabildovani torzo, koji je bombardovao publiku sa plakata, majica, reklamnih panoa, tv-spotova, suvenira, postao je na isti način anticipirajući model izgleda savremenog američkog muškog glumca. Tek će se, de facto, sa Konanom I Švarcenegerom, početkom osamdesetih ovakav izgled postaviti kao nepisanl zakon pred sve sa lole opipljivim ambicijama, obavezujući i izvorno nežne I krhke fipove kakvi su, recimo, Stiv (Steve) Gutenberg ill Metju Broderik (Mathew Broderick) na bildovanje do besvesti. .Paradise Alley,, a naročito .Rocky 11., u kojima je Stalone bio I plsac scenarija i

reditelj, uprkos sumnjivog koscenarističkog projekta ostvarenog u meduvremenu (.F.1.5.T.,, režija Norman Džuison /Jewison/), nastavljàju utvrdenu liniju. Vrhunac usmerenja, I pravi početak talasa .reganovskog, filma, vezan je, međutim, za Koèefov (Ted Kotcheff) film .Rrst Blood., koji je od Stalonea stvorio simboi .probudene nacije, - najveća tekovina, u kontekstu američke filmske produkcije narednog perioda, bila je ta što je praktčno po prvi put došao do izraiaja .novi militarizam., kasnije do srži na filmu izeksploatisan.i što je, isto tako prvi put, za instituciju vijetnamski veteran umesto saželjenje od gledaocazahtevano (i što je najvažnije, dobijeno) divijenje (malu ogradu ovde predstavlja .The Green Berets,, rediteljskog trija Džon Vejn /John Wayne/, Rej Kelog /Ray Kellogg/ i - nepotpisani - Mervin Leroj /Mervyn Leßoy/, te par filmova ratno-propagandnih sledbenika pomenutog, no oni su nastali u vreme rata u Vijetnamu, i zbog opšteg antiratnog raspoloženja bill su u priličnoj meri omraženi). Džon Rambo postao je tako alterego .reganovštine., ličncst koja je konkretizovala oslcbodeni bunt nacije protiv atmosfere koja je nekada moćnu, samosvojnu Ameriku, naterala da pogne glavu pred radikalizmom .liberalističke. osude, da drhti pred „terorističkom internacionalom, i njenim sve drčnijim antiameričkim akcijama, da uzmiče pred sovjetskim .konkurentom. i njegovim mogućim aspiracijama...Stalone je Flamba obogotvorio, načinivši od njega par ekselans Junaka ameriôkog filma, i ne samo njega već i čitavih Sjedinjenih Država, osamdesetih, i pored toga što je, diskreditovan redovnim godišnjim proglašavanjima za .najgoreg glumca,, ponovo izazvao sprdajuće komentare .elitističke. kritike koja se utrkivala u prebrojavanju leševa oko Ramba, negirajući činjenicu apriorne samoironičnosti ovakvog jednog lika (kao što Je, uostalom, svaka mitologizacija Isfovremeno delom I karikatura).

6