Ritam

BRAĆA STRUGACKI IZABRANA DELA U ŠEST KNJIGA (izdavadi: NARODNA KNJIGA, Beograd i DEČUE NOVINE, Gornji Miianovac. Izbor i prevod Milan Čolić) Brada Strugacki su u ovom trenutku - koliko svet zna najkvaliletniji i daleko najpoznatiji pisci naučne-fantastike iz SSSR. (Očekvani rezultati SFperestrojke zasad nam nisu poznati.) Oni svoju slavu zaista zaslužuju, mađa publika, a posebno kritika, naravno, na zapadu i istoku vide sasvim različite stvari. Njihovo stvarno mesto u svetskom SF-u je teško ocentiti jer je, s jedne strane, njihov uticaj na zapadni SF za sada - a tako će verovatno i ostati - uglavnom minoran, a sa druge strane, koliko sama brada Strugacki poznaju svetski SF toliko ga njihova giavna publika do sada - sovjetski čitaoci - ne poznaje. Par stvari se dine značajnim u njigovom delu. Prvo njihova SF-proza jeste drugačija od opštih trendova u savremenom SF-u a da ipak ne odskade van mozganiti se bavi „izmidljanjem pisadih madina.. Drugo je nadin na koji su oni uspeli da se probiju i nametnu u svojoj domovini uprkos upravo monstruoznih obaveza nametnutih sovjetskim SF autorima. 1 trede, možđa najvadnije, njihov opus - posebno u svom drugom delu, od podetka dezdesetih - uklapa se u tradiciju savremene evropske tantastike, posebno ruske, (Postoji znadajna tradicija ruske tantastike naglo suzbijana staljinistidkom erom, ail neka delà su se i dalje pojavljivala, bilo zavaravajudi domadu cenzuru bilo van svoje domovine.)

Brada Strugacki (Arkadij, rod. 1925., filoiog bavio se prevodenjem - posebno SF-a sa engieskog i japanskog, i Boris, rod. 1933. završio mašinsko-tehnidki fakultet, odsek astronomije) su .odabrali, naudnu fantastiku kao sredstvo istraživanja koliko je to bila svesna odluka i da li su znali kuda vodi dok su u podetku pisali apologetsko optimistidki sovjetski SF zaista nije važno. Ono što je bitno da su od 1985. do sredine dezdesetih izudili zanat pisane redi i pripremili se na postepeni prelaz na stvaranje inventivne i relevantne literature - a sve knjige ovog izbora s pravom dolaze iz te oblasti njihovog stvaralaštva.

Situacija naudne tantastike u Sovjetskom Savezu - a tamo je ovaj žanr zaista saobrazan ovom naslovu je paradoksalna. On jeste priznat kao i svaka literatura, istina prvenstveno omladinska, ali je podreden ideološkim ciljevima. Ako i preskodimo staljinistidku fazu gde je fora bila optimistidka „projekcija. ispunjavanja petogodidnjih planova, sovjetski pisci ostaju u apsurdnoj situaciji da bududnost mora biti utopija a društvo beskonfliktno. Konflikt se može nadi samo na drugim planetama gde nide razvijena društva opet tede oslobadanju od nekakvih opresora u demu im pomade zna se ko. To su radila i nada SF-brada ali'su vrlo brzo uveli koncept posmatradaprogresora koje Zemlja dalje na druge planete I iskoristili ga u druge svrhe. Toj terni su se vradali vide puta a najpoznatiji

je roman „Tedkoje biti bog„ koji ih je udinio vrhunski popuiarnim u svojoj zemlji a lokalne kritidare je reakcija publike uhvatila „sa spudtenim pantolanama,,. Glavni junak izvrsno kreiran lik - u morainoj dilemi redi da se umeda u razvoj nekog drudtva i biva spreden. Javija se ideja da je medanje, ma sa kakvom namerom, prvenstveno medanje sa nepredvidivim posledicama. Kasnije de se takvo medanje pokazati direktno pogubnim - „Nastanjeno ostrvo„ - ili de manipulator biti sam manipulisan u „Bubi u mravinjaku„. Istovremeno kroz njihova delà podinje da se provladi motiv Lutalica - predstavnika vide civilizacije, i sasvim drugadije, dto je izrazito nepopularno u sovjetskom SF-u - i pitanje mogudnosti kontakta a posebno volje „njih, da kontaktiraju. I najzad, u izvrsnom romanu .Talasi smiruju vetar„ dedava se da administrator! Zemlje, kojima je sasvim normalno da oni dalju drugima progresore, hvata panika od pomisli da neko njima manipulide. Uz kafkijanskog „Puža golada na urvini„ - koji se tek u ovom izboru pojavljuje u celini i možda je njihovo remek delo - i satiridne „Milijardu godina do kraja sveta„ i fantastidnu, ,Bubu u mravinjaku„ oni dine direktan pristup antiutopiji. Nama, naviknutim na paklene-SF-svetove ovo sve . mode delovati „blago,, i uvijeno, Zato ne smemo zaboraviti okolid u kome pidu, ono dto ih je naveio na geografsku i sistemsku neodredenost, parabolidnost, dvosmislenost i videslojnost dto je na kraju dalo novi kvalitet njihovom delu. U ■ romanu „Ponedeljak podinje u subotu„ prvi, ali ne i poslednji put se okredu ~para-naukama„ i uvode ruski folklor a satira i kritika doveka uopdte a posebno udaurene totalitarne svesti postaju nagladeni i tek ovlad zamaskirani. Njihovi „lajt-motivi. kao dto je pitanje o mogudnosti i smislu kontakta sa .drugima., inferiornoddu doveka pred nepoznatim siiama, njegova obaveza i tedkoda da prihvati postojanje drugadijih a da traganje za istinom mode biti beskrajan krug

dini ih „pesmistima. pa dak i predstavnicima .filozofije apsurda. u literalnom okrudenju u kome je optimizam dominantan pogled na svet. „Protodnost. kraj cenzora i kritike verovatno imaju da zahvale dvosmislenosti i videslojnosti. Inade Stil im je tipidan za vedinu sovjetskih pisaca, s tim dto uglavnom uspevaju da izbegnu karateristidan stii konverziranja likova ali ne i podude introspektivno-filozofske pasade. Ono dto ih odvaja od proseddnog ameridkog SF-a je izvesna prigudenost, svesno odustajanje od spektakularnosti. Recimo „Talasi smiruju vetar, se, pored ostalog bave i evolutivnim skokom dovedanstva aii ga treba padljivo ditati da se hiper-znadaj dogadaja ne previdi. (Uporedite postavku te terne u Odisji 2001!). I, eto, Ijubiteljima SF-a i interesantne literature uopdte nudi se jod jedan kolad i to u kolidinama preko 2000 strana.

Peda Vukovid

Ocene: Za izbor, prezentaciju, prevod itd: (****) Za dinjenicu da se bar polovina od tih strana mogla posvetiti nedim drugadijem iz sveta SF-a: {**)

SUE GRAFTON; M KAO MRTVAC (C IS FOR CORPS) „Trag,, br.266, mart 1989. Posle dudeg vremena, popularna „Vjesnikova,, edicija (tirad ovog broja: 28 000) priredila je ditaocima Jedno doista vanserijsko iznenadenje. Premijerno predstavljanje jugoslovenskoj publiai krimipisca Sju Grefton, tredim po redu romanom u njenom opusu, otkriva jedan izuzetno zanimljiv, a ako se ima u vidu okolnost da se radi o deni, dak i originalan autorski pristup danru, Jer, medu delima relativno nevelikog broja dena koje su se posvetile pisanju krimida, tedko je nadi ona koja su in-

62