Ritam

BOB DYLAN - OH MERCY (CBS-RTV Ljubljana)

„Dodite pisci i kritičari / Vi koji proričete perom/Širom otvorite oči/Šansu nećete dobiti ponovo/I ne govorite prerano/O točku koji se još okreće/I niko ne može imenovati onog koji će kasnije biti pobednik/U vremenima koja se menjajo The Times They Are A-Changjn”). Bob Dylan 1964. Važnost Boba Dylana za razvoj госка može se uporediti same s važnošću The Beatlesa. Njegovo uticaj bio je mnogo dublji od inovativnih vrednosti njegovih tekstova,, njegove pohtvizionarske pesme izazvale su promene u svesti cele jedne generaeije i otvorile svest o ličnim i političkim stajalištima koja bi, bez njega, danas možda još bila pritajna i osporavana. Na pločama kao što su „The Freewheelin’ Bob Dylan” (1963) „Bringing It All Back Home”, te (1965), te legendamim - epskim „Highway 61 Revisitied” (1965) i „Blonde On Blonde” (1966); Dylan je sjedinio političko, personalno i duhovno bumih šezdesetih, postajući glasnogovmik generaeije - idol vremena. Malo je onih koji nisu sa teškom mukom pratili vrtoglavi pad Dylanove karijere, u osamdesetim godinama, koji zapravo počinje mnogo ranije, odmah posle briljantnog albuma- „Desire” (1975). Od kontraverznog „Slo Train Coming" (1979), pa do predzadnjeg „Down In the Groove” (1987),

Dylan se jednostavno gubio u sopstvenim halucinativnim medhaeijama, i preozbiljno shvaćenoj ulozi hrišćanskog mesije - spasiteija. Kao i još neke ikonograske R’n’R figure šezdesetih (Iggy Pop, Lou Reed, Brian Wilson, Robbie Robertson, Stonesi) kege su se zadnjih godina osvežene i podmladene vratile, i ovaj mitski junak je ponovo smogao snage da se trgumfalno vrati na scenu. Dylan je ponudio svežu originalnu, nadahnuto-revitalizovanu sliku svog stvaralaštva, možda najimpresivnije od svih gore spomenutih „povratnika”. „Oh Mercy” -je drgi povratnički album (prvi je bio fenomenalni „Blood On Tracks” (1974), onakvog Dylana za kojeg je Van Morrison umeo da kale da je „najveći živi pesnik na svetu”. Karakteristično za Bobov novi album (pored izuzetnog ugodaja i opsesivne Dylanove inerpretaeije) je upotreba trenutno najrenomiranijeg producenta na s|etu - Daniel Lanoisa, Ovaj veoma traženi kanadanin (poznat po svojim ambij entalnim-atmosferničnim istraživanjima u kontekstu bazičnih rock formaeija), postao je slavan po saradnji sa Brian Enom, producirajući U 2 klasike („Unforgetable Fire”, „The Unforgettable Fire”, „Joshua Tree”). Kao producent Lanois je potpisan i na bestselerima kao što su Gabrielov „So” ili Robertosonov solo album, a pravu aflrmaciju stiče tek producitajuci majstorsko delo The Nevill Brothersa - „Yellow Moon”, s kojim pobija tezu da muzičari otudeni od studija neumeju da naprave vrhunsku studijsku ploču. Pošto u te „otuđene muzičare” spada i sam Dylan (koji skoro nikada nije imao odličnu produkeiju), to je naše iznenađenje veće zbog ponovo uspelog „braka”: Roofs (Dylana) i Tehnic (Lanoisa). Pored t.aobuzdanog eteričnog „R’n’R” stila, kojim se odlikuju i „Yellov Moon” i „Oh Mercy” - jer su prated muzičari gotovo isti - ono što najviše raduje na Dylanovom albumu je širina ideja i bujnost inventivnosti. Ceo album je (poput „The Unforgettable Fire”) podeljen na bržu i sporiju (baladnu) stranu, i dtava ploča se dni kao hipnotički, bezgranični vrtlog. Okeanski talasi se spajaju sa osekom, mimoća zaliva se dodiruje sa bujanjem plime. Nigde nema obala... granica. Slično Van Morrisonu na ploči „Astral Weeks” ili Tom Waitsu na „Sworddish Trombones”, i Dylan na „Oh Mercy” ukršta stilove, sjedinjuje kompleksno i intimno, emotivno i intelektualno. Njegov široki opseg metafora se ne završava kao na ranijim pločama u propoveđanju hrišćanstva i prepriSavanju dnevne poHtike, Njegove tematske opservaeije (O kinezima, Južno Afričkom izrabljivanju, Glasnosti, Oliveru Northu, ili ekološkom „zelenom pokretu”), su najsličnije bolnom introspektivnom iskazu Lou Reeda, na apokaliptičnoj urbanoj poemi „New York”. Sa svojom skoro tridesetogodišnjom karijerom, i sa pedeset godina na vratu, Dylan sa lakoćora barata različitim - melodramskim sudbinama svojih Junaka”, lišenih iluzija o mimom životu i suočenih sa nesigumom budučnošću i sopstvenim gresima. „Oh Mercy” za razliku od nekih drugih Dylanovih ploča koje su postali glavni kulturalni stubovi iz razlidtih (neretko nemuzičkih) razloga, veličanstveno je delo, impresivne svežine, bolno, tragično i uzbudljivo, podjednako starijem i maledm rock pokloniku, „Pozvonite mu zvona”, sigumo će vam otvoriti.

Duško РЦјак

TEARS FOR FEARS-THE SEEDS OF LOVE (FONTANA - PGP RTB)

Stavljajući ovu ploču na gramofon spremila sam se da se dobro nasmejem, ali sam se posle deset minuta naSla na ivici očajanja, oblive-

na suzama. Uz titulu najsmešnija ploča godine treba dodati i najtragikomičnija ploča sloleća. Kada neko amaterski prekopava po socijalnim problemima, udžbenicima iz psihologije i džcpnim izdanjima „Istočnjačke religije za svakoga”, a pritom zvuči kao i svaki drugi bljutavi pop (ma, čak ni to) produkt, onda to više nije smešno. Naspram ove dve persone (jedan ima kosu, a drugi masu) Debbie Gibson zvuči kao poruka ~Voyager”-a, a Rick Astley kao Einsturzende Neubauten. Ove pseudo-Mesije ne bi prošle ni kao statisti u parodiji filma „Deca cveća i srećna traličnica u Tibetu” iako svim snagama pokušavaju da izraze svoje kosmopolitske stavove pod okriljem Zen-budizma. Dok su se na plod od pre par godina na teme kao što su tešenje depresivnih duša rasplakanih linejdžera, sada se brinu za kosmos, mislim, onako, u celini. Npr. „Sowing the seeds of love” (od koje se nije mogao gledati ni sportski pregled na TV), megalomanska kopija „piiis, bradrz" stila i „Standing in the comer of the comer of the third world”, verovatno nastala za vreme čekanja u redu ispred nekog od beogradskih duty free shop-ova. Uostalom, ako se prema ovome postavite kao prema dogadaju kada nekome padne beba na glavu, možete sasvim lepo umirati od smeha. I da citiram dotične simpatične filozofe (onog sa kosom i onog sa masom)-ADVICE FOR THE YOUNG AT HEART ILI ODMAH POČNITE DA SE OSEĆATE STARIM ILI POBACAJTE SVE KNJIGE SA AUTOGRAMIMA BUDEIR AMAVIŠNU -GURUA! Inače vam se može desiti da poželite da snimite p10ču.... (H rna: minus *•* (hare krßna 1 vama)

Janja Bobić

RITAM 69