Ritam

BAJAGA I INSTRUKTORI—NEKA SVEMIR ČUJE NEMIR (PGP RTB) VLADA I GILE-ROKENROL ZA DECU (PGP RTB)

Bajagin debi album „Pozitivna geografija” (PGP RTB, 1984) bio je savršena dečja ploča, od muzike do omota i natrag, kojoj je samo nedostajala famozna nalepnica ~za decu od X do Y godina” kao dokaz osvešćenosti. Kasnije njegove ploče bile su preciznije projektovane, lagano dižući gornju starosnu granicu slušateljstva (iz ovog rezonovanja isključujemo penzioner(k)e i domaćice kao kategorije koje muziku konzumiraju ili kao deca ili u dečjem društvu Sto je praktiČno isto)(Sto će kulminirati u povremenim alkoholičarsko— sevdah momentima „Prodavnica tajni” (PGP RTB, 1988.). No čak i na svojim najkompletnijim i najzrelijim delima [,,Sa druge strane jastuka” (PGP RTB, 1985) „Prodavnica tajni”] Bajaga je uvek u rezervi imao pesme kao Sto je „Nemoj da budeS nja nja” a u nezvaničnoj „Ritmovoj” anketi o najđražoj pesmi 1989. trogodiSnji sin i SestogodiSnja ćerka urednika ove novine složili su se oko „Plavog safira” Sto je sasvim indikativno verovatno govori da je njegovom managementu poznata tajna ko je kupio 500.000 primeraka „Soldatskog bala” Plavog orkestra, tj. da im je jasna kupovna mod predškolskih konzumenata. „Neka svemir duje nemir” je realizovan kao poprilidan kompromis. Na jednoj strani on de biti dragocena relikvija „tvrdog jezgra” Bajaginih fanova, demu korespondira i dinjenica da je početni tiraž ove plode bio sasvim umeren (50.000 plus ved doštampanih 25.000). Takođe, tri „žive” strane „Svemira...” od ozbiljnijeg znadaja mogu biti samo onima koji su sve to ved doživeli na koncertu dakle na nivou uspomene jer je u pitanju tonski zapis super profesionalnog ali i sasvim stereotipnog koncerta koji ne otkriva ništa od onoga što ved nismo znali da je S. Lokner lidnost od posebnog za ovu grupu, da se ne previše bogat doprinos zvuku ešalona gitarista (komada tri) može objasniti pretpostavkom da medu njima ima i onih kojima je jednostavnije da se đrže za vrat gitare nego za stalak mikrofona, te da je Bajaga bezrazložno podcenjen kao pevad—vreme je da se u procenjivanju autentidnih rock’n’roll glasova, duboko uživhenih i stopljenih sa svojim pesmama (kao Sto je on) prestanu komstiti kriterijumi koji važe za operske vedete. Prosednog slušaoca koji ovoj plodi pristupa kao predmetu uživanja a ne pukoj informaciji o nedijem koncertu zasmetade i preterano Bajagino insistiranje na poStovanju klasidnih konvencija i rituala ROCK spektakla—gotovo i da nema kompozicije u kojoj je izbegnuto ~’Ajmo ruke gore”, „А sad svi zajedno” itd. Jedina studijska strana plode vrada nas na podetne redenice ovog tcksta bududi da predstavlja diskretnu posvetu bezbrižnim danima „Pozitivne geografije”. Ne samo po letteringu Željka Paneka i po tome Sto su „Tekila gerila” i „Thmara” ponovo usnimIjene (pri demu ova potonja übedljivo dokazuje tezu potpisnika ovog teksta da de Bajaga svoje najbolje plode raditi tek 5 6 godina, sam sa akustidnom gitarom i usnom harmonikom nešto kao domadi Leonardo Cohen), ved i po njenoj Sarenoj, infantilnoj strukturi. ~Idem”kao da jz darobne kutije.a nema aranžmana koji „Tekilu gerilu” može odvojiti od onih koji de je najviše voleti misledi pritom da su Kastaneda i Markes saborci DuSka DugouSka. Ili, joS bolje Brzog Gonzalesa. „Na vrhovima prstiju”, još jedan dašak odito voljene egzotike u Bajaginom svetu, je pozdrav starih hipika svojoj obedanoj zemlji —lndiji, uraden sa diskretnom dozom sete i ironije da sve bude O.K. 1 konadno omot na kome bi pozavideo i Branko Kockica—zamislite Bajagu oko koga lete male gitare, naslonjenog na kutiju koja predstavlja pozornicu asocirajudi pri tom na stilizovani televizor u kome se nalaze, zamislite duda, ŽFVI MALI UUDI. Ludo, zar ne? Posle niza ploda kojima je oplemenio jugoslovensku muziku visokih cifara Bajaga je ovom živom albumom uSparao godi-

nu-dve praznog hoda za bududnost. Ako ona ved i ne poseduje onu dozu hrabrosti i rizika koju je „Ritam” u sludaju „Prodavnice tajni” zasluženo nagradio sa svih pet zvedzica,to ne znadi da nede biti onih koji de je rado prigrabiti. Mai Vid ionako ved pevuSi: i „Kovaci ko vaki obvaci, skoci date zemlja odbaci”. The Kids are a Bright! „Rokenrol za decu” Gastona i Gojleta unapred je odredila dinjenica da je njen izvrSni producent pozorište „BoSko Buha” to jest da je u pitanju soundtrack za dedju predstavu. To samo znadi da nikakve intervencije u smisao postojedih pesama nisu bile poželjne dedije pesme morale su ostati dedije pesme, pa se uloga autora ove plode svela na prevodenje klasidnih kompozicija beogradske Skole (A. Korad, Z. Rambosek) u rokenrol okvire. Time je propuštena pilika da se insistiranjem na viSeznadnosti pojedinih pesama ona udini interesantnom i starosno Sirem uzorku publike—kao u sludaju neverovatne kompliacije obrada Disneyevih pesama „Stay Awake” (AM, 1988) na kojoj su nesvakidaSnje interpretacije autora kao Sto su Tom Waits, Sun Ra, Los Lobos, Ringo Starr, Suzane Vega itd. otkrile potpuno novu, „odraslu” dimenziju klasidnih dedijih pesmama. No sa druge strane, ovakav pristup oduvao je žanrovsku distodu i konzistentnost same plode pa se o пјој sa puno argumenata može govoriti kao doslednijoj, pa dak i uspešnijoj nego Sto su to bile poslednja solo ostvarenja Vlade „Tajni život A, P. Šandrova” (PGP RTB, 1988) i Gileta („Evo sada vidiS da može”, PGP RTB 1989). Tome posebno pridonosi nekoliko savrSeno skrojenih komada („Irvin voz” —verovatno najbolji hard-rock jugosovenske muzike u posiednjih nekoliko godina, „Jednog zelenog dana” zavodljivih psihodelidnih preliva, „Vude, vude, bubo lenja” dediji metal-rap (!) dok ostatak plode varira oko solidnog proseka, istidudi sve vreme kvalitet samih originalnih pesama. Ako nekih dvadeset pet godina vašeg recenzenta možđa i predstavljaju ogranidavajudi faktor za istinite sagledavanje ovog albuma, neka vam pomogne podatak da je „Rokenrol za decu” poslednjeg meseca bio najprodavanija domada ploda u beogradskim prodavnicama, izuzimajudi Bajagu. Onima koji na njoj traže više od rokenrola za decu savetujemo malo dedije maSte—da li bi, na primer, naslovi „MiS je dobio trip” ili „Baba droga” bili zanimljiviji za vas? Bajaga i Instruktori *** Vlada i Gile

Jozef Marko

MOTLEY CRUE- DR FEELOOD (ELEKTRA - JUGOTON)

Peti album ameridke HM grupe Motley Crue, je ovaj bend i definitivno stavio među vodede gigante ameridke heavy metala.

Dr je njihov najbolji studijski alburn, izvanredno produciran od strane poznatog Bob Rocka (Bon Jovi, Aerosmith, The Cult) i nudi pregrSt dobrih pesama za poklonike ove vrste muzike. Dr. Feelgood i Kick start my heart su verovatno najjade Motley Crue pesme (uz pesme „Tonight”, Girls girls girls”), a takode i pesma laganijeg tempa „Time for Change”, na kojoj se kao gosti pojavljuju momci iz grupe Skid Row. Inade na plodi možete videti i imena, Brayana Adamsa i Steven lyiera (Aerosmith). Zato je u trenutnoj oskudici dobrih heavy ploda ovaj album izleteo na sam vrh top lista i zajedno sa više nego fantastidnim albumom grupe Aerosmith „Pump” predstavlja jedan od najboljih HM albuma 1989. I dok dekamo nove plode Metalllce, Anthraxa, Iron Maldena, Motley Crue „Dr Ffeelgood” doblja M-M-C

RITAM 73