Ritam

Garbo, na filmskom platnu stvama žena koja zavodi, voli, pati i umire. U životu, Garbo legenda, tiyanstvena i daleka. „Osim izgleda, o цјој znamo samo malo više nego o Šekspiru” izjavio je jedan цјеп obožavalac.

BIOGRAFIJA

- rođena 18. septembra 1905. godine u sirotinjskom delu Stokholma, krštena Greta Lovisa, prezime Gustafsom - posle očeve smrti, zapošljava se kao pomoćnica u berberskoj radnji, zatim u robnoj kući. Tada ima 14 godina. - Sa 16 godina snima reklamni film za potrebe robne kuće pod naslovom „Како se ne treba obući”. - Erik Pečler, Jsvedski Mak Senet” je angažuje za film „Peter skitnica”. - U jesen 1922. počinje da studira na Akademiji Kraljevskog Dramskog Pozorišta, - Susret sa Moricom Stillerom 1923. godine. Njegove prve reči su: „Gospođice, morale da smršate barem 10 kilograma”. - Stiler joj menja prezime u Garbo. - Jula 1925. brodom Drotningholm stiže u Ameriku. Naslovi u dnevnim listovima glase: „Počelo ‘Majmunsko sudenje’ koje treba. da presudi hoće li deçà u Tenesiju učiti Darvinovu evoluciju”; Princ od Velsa u lovu u Rodeziji; Gertruda Ederle se sprema da prepliva Lamanš. - Deset nedelja posle dolaska u Holivud prva uloga - „Bujica” (The Torrent, 1925. režija Monta Bel) Jednog dana u studiju izjavljuje: Ja sam važna... Važna Garbo, važne sardine. Pri tom želi da kaže da je uvezena u Ameriku (sličnost reči important - važno i imported uvezeno). - Übrzo posle „Bujice”, snima „Zavodnicu” (The Temptress, 1926, režija Fred Niblo). Kritičari posvećuju malo pažnje filmu - svi pišu samo o novoj zvezdi: Nju Jork Tajms; „Mis Garbo ne samo da je dobro odabrana za ulogu, već, uz minimum gestova i neobično uzdržano, čini svaku scenu važnom”. Nju Jork Herland Tribjun; „Mis Garbo je žena magnetske privlačnosti i formirana glumica. Kakav profil, elegancija, držanje i najviše od svega, kakve trepavice! One talasaju vazduh najmanje pola inča ispred njenih malaksalih očiju.”

- Mis Garbo piše pismo prijatelju u Švedsku: „Kod vas se sada prikazuje moj film „Zavodnica”. Duboko se izvinjavam svima zbog njega. Ne preterujem, bila sam ispod svake kritike. 1 ne mogu nikoga da krivim. Bila sam depresivna, umoma, nisam mogla da spavam, ali u osnovi, problem je u tome što ja nisam glumica.” - U to vreme Mis Garbo još uvek daje intervjue. Na pitanje šta misli o Amerikancima kaže; „Vi ste uvek tako strašno srećni. Zašto ste uvek tako srećni? Ja nisam.” - Posle filma „Telo i davo” (Flesh and the Devil, 1927, režija Klärens Braun) Greta Garbo posećuje Luisa B. Мејега i traži povišicu sa 350, na 5000 dolara nedeljno. Holivud u tom trenutku potresa blaži zemljotres. - Moric Stiler umire 8. novembra 1928. u Stokholmu. Greta Garbo snima „Divlje orhideje” (Wild Odchidis, 1929. režija Sidni Frenklin). Mnogo kasnije, Garbo će izjaviti; „Posto je Moje (od Moric) umro, nisam mogla da spavam, da jedem, da radim. Htela sam da idem kuéi, ali me studio nije pustio. Rekla sam im da će imati nešto beživotno na platnu.” - Film je zvanično „progovorio” 1927. („The Jazz Singer”) Garbo je na filmu progovorila 1930. u filmu „Ana Knsti”. Prve reči izgovorene promuklim, kontraaltom su bile upućene konobaru i glasile su: „Gimme a visky! Ginger ale on aside. ... And don’t be stingy, be-beee.” (Daj mi viski. Sodu posebno. I ne budi prznica, bej-biii.”) - Tokom sledećih osam godina Greta Garbo će snimiti jedanaest filmova, izmedu ostalih „Anu Karenjinu”, „Mata Hari” i „Damu sa kamelijama”. - Veliki majstor komedije, Ernest Lubič angažuje Garbo za film „Ninočka”. „Garbo se smeje”. Lubič će kasnije izjaviti da nikada ni-

47