Ritam

POST MENSTRUALNA ZABAVA

Prvo, mala lekđja iz istorije: kad se 1992. pojavio ’Dry" (Too Pure), debi tantski long play ove devojke sa nogama tako tanlđm da se бпЛо da je jeđva drže, dočekan je urlidma ođuševljenja kritike, рге svega zato što oato nije bio samo još jedan "ženskf', "feministički", "riot gurri" i kakav još sve ne produkt, a njegov autor i izvođač, nešto više od devojfioe гаћкЗепе za električnu gitaru. Ovapločaimala je jedan autentičan keltski paganski fazm, što seuldapaio u to daje njen autor sa sela, iz đivljine, sa suludim roditeljima, i ta autentičnost joj je i dala nesumnjiv remek-delslđ kvaliteL Ovo nije bila ženska ploča u striktnom smishj, več paganska - kao da je njeno nastajanje bilo posledica nekog iskonskog, matrijarhalnog principa, a ne, nikako ne, urbanog feminizma Ћјпа sakrivena u aibumu "Dry", naravno, sastoj i se i iz naslaga slušanja Bob Dyiana, Cq>tain Beefhearta i Pixies, ali, njena mračna snaga stoji duboko u nečem samo engleskom, fdkomo - prepotopskom. Drugaploča ("Rid Of Me", Island, 1993.) ili "PJHarvey ideu grad", sastoji se izupadanjau konflikt i konfuziju, onoliko koliko je prethodna bila ploča verovanja u nešto. Na njoj zatičemo nekog kako vođen iskonskora energijom glavačke upada u gradski fazon, ili ono što misli đa je gradski fazon. U pokušaju uklapanja sa nekim trendom, bilo kakvim trendom, zvuk je približno tu negde, ali kao da se mimoilazi га milimetar sa onim što je ta ploča trebalo da bude, ostavljajući neprijatan osećaj. Samo to - neprijatan osećaj. Mada mnogi albumi koje je producirao Steve Albini imaju sličan ugođaj, nivo histerične izluđenosti na ovom delcetu je nepodnošljiv čak i za slušanje u vreme dok se previjate od najgorih menstrualnih bolova. Za trenutak Harveyjebilažrtva naglogprelazau grad saseia,kaodaje amazonski Indijanac übačen u Armanijevo odelo i postavljen za šefa Upravnog ođbora Microsofta. Zato bi pravi "Rid Of Me", zapravo bio onaj zapostavljeni album radnih sniraaka znan pod imenom "4-track Demos" (Island, 1993.). S druge strane, mada je sigurno sušta istina da se rađi o ploči nastaloj usred raskida jeđne duže Ijubavne veze (prve ozbiljne?), postoji očita promena u senzibilitetu Polly Harvey. Pre je bila žena kao ličnost, oličenje ženskog prindpa snage, a ovde kao da crpi inspiraciju iz ženskih slabosti, kao da je stvarno dobila menstruaciju. Pošteno rečeno, njena prva ploča je, u suštini, bila vrio klinafica i na-prvu-loptu ploča (otuda draž), a druga je nekako uspela da ispadne prenapregnuta, prekomplikovana i prenabudžena, kao nešto na čemu je previše rađeno. Obe su urađene ludističld, uz minimum korišćenja studijslđh trikova i maksimum spontanosti u studiju, sa Polly kcja se grčevito drži svojc gitare (a o njenora sviranju bi tek trebalo pisati) dokje, ponekad uskačućiu prvi plan, nose razomi udard ritam sekdje Robert EUis - Steve Vaughan. Organsld kvalitct njihovog sviranja bio je tdiko neođvojivdeoonog dožfvijajau stomakukadshjšatePJHarvey, dajenjihov razlazzazvučao kao prililčno loša vesL Ispostavilo se samo đa je Polly odrasla i ostavila za sobom drugove iz školskog đvorišta. Refi regulami album, 'Tb Bring You Му Love" (Island, 1995.) je ziatni presek vSeslojan je, ali i spontano snažan. Pomak) iznenađujuće, ali ne odviše, je neospoma finjenica da ova pbča zvufi gotski na Nick Caveov nafin (ne Sisters Of Мегсу), što je upravo to što bi Harvey trebala da radi, jer to radi bolje i od njega samog. Uz svu svest da će se caveoljupdma difi kosa na gl avi, izgleđa neizbežno da se najzad izvuče u prvi plan jedan zapostavijeni, a presudno bitan kvalitet Caveovog rada - njegov ofigledan, jak ženski senzibilitet, na svim pločama Bez obzira kotiko on insistira na svim onim "pravim muškim"storijama okurvama i übicama, u stvariseradiotomedaCavepredimenziraiiraosećanjaidajeimsilinuhisteričnog napada, koji nosi sve pred sobom (i naravno obara slušateljke). Sasvim ženski, ne

Mnogo vode je proteklo Temzom od kad se 1988. u London doselila seljančica po imem Polly Јеап Harvey, iz Yeovila u Dorsetu. Nešto manje od kad se i z njega ponovo odselda kuči, kao rock zvezda.

stavovi i moralni problemi - već čista osećanja i neobjašnjive iradonalne moćiimutar Ijudskog bića, u stvarisunjegovigkvnijunad.KaoilggyPop,Cave svojim nekontrdisanim izlivima daje smisao opasnog, stvamog ispontano-iskrenog. Ai cnaj gias govori mnogo više nego što same reči to mogu. Harvey je, pogotovo sad, veoma blizu toga. Njen stil pevanja je do kraja emodonalan, skoro kič, ali u tome je sva čar. I Cave i ona, zvuče pomalo preforsirano, skoro орегski, ali nikad, ama baš nikad isprazno. Sav Caveov rađ liči naprvi album PJ Harvey - s tim što je tek ona izrazila sav njegov ženski senzibilitet do кгаја, a na trećem je ovaj prindp đovela do vrhunca. Verovatno jeu tome pomoglo i oćinsko prisustvo Mick Harveya (najvemijeg Caveovog saradnika, i klavijaturiste njegovih Bad Seeđs), au složene aranžmane se, pored njega, sigurno upuštao i Flood, producent poznat po bliskoj sarađnji sa U 2, u poslednje vreme, a inače čovek iz originalne postave Killing Joke (u vreme novog talasa, upravo za njih su bili rezervisani epiteti "tribalno-plesno", "okultno" i s!.).Njen glavni saradnik ovde je bio John Parish, multiinstrumentalista u čijoj grupi "Automatic Dllamini" je Polly Jean počela kao pripravnik, a gitarske obaveze je podelila sa Joe Goreora, stalnim članom Tom Waitsovog pratećeg sastava. 'Tb Bring You Му Love" je fentastičan q»j onog mitskog kdtskog - mračnog, paganskog, plemenskog i gotskog - sa onim neurotično urbanizcvanim. Kad urbanizuješ Kelta, dobiješ Gota (ili Cavea). To se sve poklapasa njenim novoformiranim senzibilitetom - ona je sad zrelija (25 godina), gradskija oeoba, nije tako kič pcp personakao na "Rid Of Me", albumu koji je potpuno preforsiran госк proizvod. Ovo sad je direktan, pravi nastavak svih tema započetih na prvom aibumu. Eroocionalni kič je sastavni deo nje, ali nije vSe onako vrišteći kao pre, postao je njena estetika, njen stil i prvi put možemo da pričamo o seksu, pravom, a ne o menstrualnim problemima. Bezikakvih koitalnih konotadja. Njenkič- apogiedajte kako je uvredljivo nedovršeno izgledala na ,r ßid Of Me", a kako upadljivo izdizajnirano sad (mada baš nije bOo neophodno dapočne đa se šminka) - sad je kiču kontekstu neke priče, a ne miš-maš iskičeiziranih osećanja, bhresa, histerije, noisea i paganizma PJ Harvey teksad može dapočne dapravi pravep4o&, sa togimim razvpjnim putem. Neće vge biti kao kugh'ca na fliperu. Ona ima punu kontrohr i vge ne pravi greške. Još jedna stvar izlazi sa 'Tb Bring You Му Ixwe” na viđelo - i Cave i ona nalaze oSgledno muzjSto uporište u starinskora folku i bluesu ("4-track Demos" je već bio totalna potvrda da je svaka njena pesmau osnovi Ш jedno Ш drugo), i oboje i u tekstovima koriste obrasce preuzete baš odatie, a da пе spominjemo često rabIjenu biblijsku ikonografiju (što opet nema veze ni sa kakvim koitalnim konotacijama, kako neki misle). Kad pusdte ploču čućete i ovo: "rođena sam u pustinji / b ila sam na dnu godinama / Isuse priđi bliže / nuslim da se moj trenutakpribližava / putovala sam preko suve zemlje i poplava / pakla i plima / da ti đonesem svoju Ijubav”. I dalje u (naslovnoj) pesmi, onaje 'hpavala sa đavolom" i "bilaizbačena iz raja", da bi se sve završflo sa takvim primalnim urlikom đa vam se srce cepa Ш kičma smrzava, u zavgnosti od nafina na koji doživijavate РоПу Harvey. Ono što pomato zastrašuje je činjeruca da,uprkos Marku Laneganu i Kurtu Cobainu, ona finalna, letalna verzija Leadbellyjeve klasike "In The Pines (Where Did You Sleep Last Night)”, još neko vreme neće biti snimljena. A imam utisak da znam ko će je otpevati. Za Polly ne treba brinuti. Buđufidajejcjje gjavna inspiracija njena narđsoisdna enerigija, a ogledalo najbdji izvor poetskog nadahnuća, Harvey zna dobro šta radi. Ne samo đa svaka njena ploča počinje, traje i završava se sa velßtim ЈД već je i ostatak karijere pažljivo koncentrisan oko njenog lika (vrto pedantno i kreadvno od poćetkaje slika i snima samo MariaMohanacz). Zato i novinari dobijaju tretraan kakav zaslužuju - Lj. nikakav (još jedna sličnost sa Caveom). Očito ona sebi može to da dopusti. Ima kvalitet koji sve prave zvezde imaju. Svu drskost sveta.

Јапја Bobić

40