RTV Teorija i praksa

zime. Mislim da je važno pitanje koje još uvek nije sasvim reseno: kako snimiti u jednom bloku ne samo 13 filmova po 45 minuta nego 6 igranih filmova velieine filma »Sutjeska«? To je ogroman posao! Mnogi nisu svesni koliko smo mi morali da zapnemo da bismo obavili takav posao. Drugi put bih se uplašio da uđem u takav posao ako ne bih imao bolje uslove. M. J,: Moj je utisak da si posebno zadovoljan što je ekipa bila homogena. A. Đ. : Mislim da je presudno bilo to što se takav jedan pomalo avanturistički poduhvat, koji ovde nije imao uzora, ipak srećno završio. M. J.: Ko ti je bio desna ruka? A. Đ. : Pa, imao sam vise desnih ruku. Imao sam izvanrednog direktora fotografile, Mileta Markovića. Onda oprobanog starog pomoćnika reditelja Miieta Lugomirskog; pa izvanrednog scenografa Veljka Despotoviéa; odličnog vodu snimanja Belog Radojčića; onda Mišu Sena direktora ekipe, zatim jednog od najboljih tonaca. Singera. Ti Ijudi su morali da izdrže velike napore, jer mi smo da bismo izbegli kišne dane snimali 31 dan svake noci. Ja se plašim da ne zaboravim neke svoje saradnike, recimo tu je bio moj stalni muzički saradnik —■ Mica Markovié, koji je stvorio onu osnovnu melodiju, lajt-motiv, »Otpisanih«. M. J.: Na koji način si snimao serije kadrova? A. Đ. : Danas reditelj mora da se opredeli: ili ce, zbog nekog skupog filmskog stara da ide po njegovim kadrovima, da vođi računa da njega prvo »skine«; ili ce kao Sto smo mi ardili da ide od objekta do objekta. U takvoj jednoj organizaciji posla, u kojoj je bilo nekoliko

stotina objekata, išli smo prvo od najkrupnijih, kao sto su one sekvence na Savi, na šlepu ... M. ,T. : I tada ste snimili scene za ce!u seriju? A. Đ. : deste. U našim uslovima bilo bi najprihvatljivije da se ide od objekta do objekta, s tira sto se, recimo, rade samo dnevni objekti, pa se onda krene na one noćne koji se ponavljaju; recimo scene pred Gestapoom, ili scene na pristaništu. Organizacija posla mora biti takva da se tačno' predvide te scene kada su pogodni vremenski uslovi da se ne izgubi nijedan dan . . . M. J:. Znači, scenariji su bili gotovi i razradeni pre nego što ste počeli da snimate, citava arhitektonika organizacije posla izvršena. Oko 60 procenata posla je, valjda, moralo da se obavi pre nego što počne kamera da snima? A. Đ. : Sigurno. To su sve faze rada: osvajanje objekata, onda kompletna razrada svakog radnog dana: gde, u koje vreme, kad, s kojim glumcima, kojim kostimima, kojom opremom, kojim tehničkim sredstvima, koliko za koji objekat? Sve to mora da bude tačno isplanirano u dan i u sat. I onda reditelj mora da dođe potpuno spremljen sa svójom jasnom koncepcijom i da tačno zna Sta hoće i šta traži od svojih Ijudi. Posle toga više nema problema, sem naravno, veoma veštog laviranja i fleksibilnosti da se u slučaju nepredviđenog odmah reaguje i da se ne izgubi ni jedan skup radni dan. M. J.: Javnost je zapazila da je ekipa profesionalno funkcionisala. To su pokazali rezultati serije. Svaka televizija prolazi kroz faze razvoja u diferenciranju poslova . . . Kakvo je tvoje iskustvo sa urednicima ove serije?

145