RTV Teorija i praksa

veliki deo uverljivosti, čak i kad je nadahnuta dobrim namerama izveštača i ispunjena manje-više tačnim podacima. Ima, naravno, i mogućnosti, pa i potrebe, da se prema stranim dopisnicima primeni diferencirani tretman i da se na njihove izveštaje (svakako snimljene za potrebe KOS i kad nlsu cenzurisani) reaguje na mnogo ograničavajućih načina, pa i zahtevom formalne cenzure, kao usporavajučom i otežavajućom merom retorzionog karaktera. Diferencirani tretman se zapažao, na primer, u Libanu i Siriji, gde su jugoslovenski novinari bili samo formalno obavezni da traže pečat cenzure, dok su neki zapadni izveštači imali dosta muke oko toga. Dopisnici redakcija iz SAD uživali su u Izraelu privilegovani tretman itd. Svaka zaraćena zemlja imala je posebne press-centre sa službama akreditacije, posredovanja u kontaktima, cenzure i PTT, agencijskih prijemnih teleprintera, putničkih i hotelskih usluga, daktilo-opremom, odsekom za naručivanje radio-studija i linija, pregracima za distribuiranje materijala i primljenu poštu, oglasnim tablama, salon za pres-konferencije i »brifinge« itd. Iskustva u orgânizaciji ovih centara na Bliskom istoku, u njihovom funkcionalnom i tehničkom fiksiranju, kadrovskom sastavu i metodama rada, trebalo bi da budu predmet posebnih uporednih analiza, јег, uostalom, ne ulaze u okvir ovog razmatranja.

55