RTV Teorija i praksa

informisanja škola o programima institucionalizuje i da se ostvari tešnja saradnja sa

prosvetno-pedagoškim zavodima i onima koji se bave pripremom kadra za rad u školama.

Laza Rosić

TEHNOLOGIJA SAVREMENE NASTAVE

U procese vaspitanja i obrazovanja sve više prodiru audiovizuelna sredstva tako da se u savremenoj nastavi primenjuje čitava nova nastavna tehnologija. Kao što se materijalna proizvodnja modernizuje sve novijom tehnologijom, tako se i u nastavu uvode nova sredstva, uređaji, alati i mašine kako bi procesi obrazovanja bili što efikasniji. Zbog toga je sa pažnjom dočekana knjiga »Tehnologija savremene nastave« Mirka Bogićevića, savetnika u Zavođu za udžbenike i nastavna sredstva. Profesor Bogićević se dve decenije bavi problemima nastavnih sredstava s posebnom pažnjom prema savremenim audiovizuelnim sredstvima. Takođe se ogledao i kao autor većeg broja dijafilmova, serija dijapozitiva, obrazovnih TV emisija i nastavnih filmova. Svoje bogato praktično iskustvo i teorijska saznanja primenio je pišući knjigu o kojoj je reč. Knjiga ima 18 poglavlja na 358 strana velikog B-formata. Prva tri poglavlja obuhvataju teorijska razmatranja u kojima autor definiše pojmove obrazovne tehnologije prema postojećoj pedagoškoj literaturi. On im suprotstavlja svoje shvatanje tretirajući pojedina sredstva u novim uslovima i novim dimenzijama nastave. Posebnu pažnju autor je posvetio klasifikaciji nastavnih sredstava koja predstavlja nov pokušaj da se nastavna sredstva svrstaju na osnovu receptora kojima se primaju spoljne draže, s jedne strane, i na

osnovu međijalnih tehničkih sredstava koja posreduju u prenošenju slike i zvuka, s druge strane. U četvrtom i petom ođeljku autor se bavi trodimenzionalnim nastavnim sredstvima, kao i metodama koje odgovaraju nastavnoj primeni ovih sređstava (posmatranje, demonstracija, eksperiment). Prirodno, pošao je od prirode i predmeta stvarnosti, preko modela i maketa, reljefa i raznih zbirki sve do simulatora koji predstavljaju najviši stepen apstrakcije određenih naučnih zakonitosti. U narednih devet odeljaka dat je vrlo širok dijapazon nastavnih sredstava koja pripađaju auditivnim ili vizuelnim komponentama, počev od klasične slike pa đo dijapozitiva i grafofolije, s jeđne strane, i od zvuka do radio-emisije, s druge strane. Ovi odeljci obiluju informativnim primerima koji ukazuju na raznovrsnost materijala i medija posredstvom kojim se može modernizovati nastava u školi, na radiju i TV. Posebnu pažnju zaslužuju ođeljci: VIII Grafička komunikacija i IX Kategorije grafičkog sistema. S obzirom da je grafička pismenost jedno od deficitarnih područja u obrazovanju nastavnika u kadrovskim školama, a ceneći ogroman značaj koji u savremenoj informaciji i komunikaciji ima grafičko prikazivanje i jezik simbola, autor je vrlo detaljno obradio sve vidove grafičke komunikacije: šeme, tabelograme, dijagrame, kartograme, grafikone, vizuelne simbole, simboličke

141