RTV Teorija i praksa

Provera ekspermentom Eksperiment se sastojao u stvaranju mnogih serija probnih emisija iz literature, nauke o društvu, biologije i matematike. One su bOe namenjene kao uvod u izučavanje teme, za uopštavanje teme i ponavijanje pred ispite. Bile su predviđene za korišćenje na časovima i u vanrazrednom rađu. Pripremali su ih i izvodili iskusni naučni rađnici i nastavnici, profesionalni scenaristi i glumci. Nastavnici su o emisijama obavešteni putem scenarija s metodskim napomenama, kratkim sadržajima, metodskim savetima, i specijalnim zadacima. Nastavnici-eksperimentatori radili su po planu koji je razrađen u laboratoriji. Primenjivani su različiti načini izučavanja efekata emisija: neposredno posmatranje na časovima; razgovori s učenicima i nastavnicima; snimanja skrivenim foto-kamerama; specijalnim psiho-fiziološkim metodama posmatranja i ispitivanja funkcionalnog stanja učenika pomoću okulografije aparata Kozina-Oboljenska. Promene stanja znanja učenika merene su različitim načinima, i to; kontrolnim zađacima na određenu temu, koje su radili pre i posle emisije, a u intervalima od po nekoliko dana i meseci; testovima prevođenja na drugi znakovni jezik; pismenim radovima; razgovorima s učenicima snimanim na skrivenim magnetofonima i dr. Obrada istraživačke građe vršena je neposređnom anahzom sadržaja odgovora s primenom elemenata matematičke statistike. Izučeno je 10.000 radova. Kontrola je imala standardnu formu, što je uslovila neophodnost obrade rezultata primenom računske tehnike. S tim ciljem su upotrebljeni specijalni testovi na osnovu čijih je ođgovora bilo moguće upoređivati rezultate. Analiza podataka omogućila je da se dobije odgovor o srednjem nivou znanja kako neposredno posle emisije tako i posle mesec-dva; on se pokazao viši u eksperimentalnoj grupi.

Rezultati istraživanja Obrađa podataka potvrdila je pretpostavku đa se efikasnost emisije nalazi u direktnoj zavisnosti od IZBORA građe i NAČINA njene obrade. Ako su ispunjeni ovi uslovi, radna aktivnost učenika (viši razredi) na časovima s primenom televizije vrlo je visoka, između 78 96%. Ođ celokupnog trajanja emisije AKTIVNOST učenika održava se na neophodnom nivou ako sadržaj emisije izaziva interesovanje, a način prikazivanja građe pođržava to interesovanje. Ako su emisije tako sačinjene kođ 65—75% učenika, ne menja se posle lekcije funkcionalno stanje centralnog nervnog sistema, ili se čak malo poboljšava održavanjem visoke radne sposobnosti. Utvrđeno je da se na običnim nastavnim časovima takvo održavanje radne sposobnosti đostiže uz napor nervnog sistema tek kod 20 45% učenika. Oštro skraćenje perioda usredsređene pažnje i primetne NEGATIVNE PROMENE u funkcionalnom stanju centralnog nervnog sistema IZAZIVAJU KOD UČENIKA EMISIJE U KOJIMA PREOVLADAVAJU REČI nad slikovitim načinom izražavanja, bez dovoljno očigleđnosti, sem reči, krede i table. Dužina emisije takođe utiče na postojanost pažnje koja traje ođ dvadesetak minuta, a posle 30 minuta se kod 50% učenika primećuje pogoršanje procesa uzbuđenja i pojave paradoksalne reakcije. Merenja su pokazala da efekti obrazovne emisije zavise od SLIKOVITIH REŠENJA I EMOCIONALNOG BOGATSTVA doživljaja. To utiče i na čvrstinu znanja. Ali učenici ne usvajaju podjednako temeljno svaku nastavnu građu sa TV-ekrana. Očigledna je zavisnost efektivnosti obrazovne emisije od odnosa i mere vidnog i govornog. Temeljno se usvaja građa sa ekrana tamo gde reč čini jedinstvo s dinaraičkim vidnim utiscima, s tačno ođabranim likovnim materijalom. Ali, takođe je utvrđeno, da literami tekst koji čita nastavnik u razredu jače

144