RTV Teorija i praksa

Ustova i programa radija i televizije —■ i u svim područjima njihove delatnosti. Pod tim se misli da je u našoj angažovanoj novinarskoj profesiji mogućno odbrambenu problematiku adekvatno uklapati u sve oblasti života i rada društva; od kulture i umetnosti pa do proizvodnje; od urbanizma do speleologije; od uloge učitelja u formiranju mladog čoveka do programskih preokupacija naučnih institucija i akademija nauka; i tako dalje. Mnogo je veći problem, dakle, u tome kako Ijudima neposredno angažovanim oko sredstava javnog informisanja, naročito na radiju i televiziji, onima koji se bave informativno-obrazovno-zabavnim pitanjima života i rada naše socijalističke zajednice učiniti suštinskim odbrambeni interes te zajednice. Odnosno, koliko i kako u svekolika razmatranja o životu uopšte, o svim oblastima Ijudskog življenja koje su s opštenarodnom odbranom naizgled »nekomplementarne« (primerice: opadanje populacije nekih naših pograničnih oblasti i ostrva, naši radnici u inostranstvu i patriotizam, turizam i otpornost naših građana na neprijateljsku aktivnost pojedinih stranaca, kler i njihovo probijanje granica Ustavom dopuštene aktivnosti, itd.) ugraditi s merom i umešno, posredno i neposredno, nenametljivo i prihvatljivo, logički i übedljivo, sve ono što obogaćuje, oplemenjuje i učvršćuje sposobnost naših radnih Ijudi da se odupru svakoj nedaći da ih ne iznenade »iznenađenja«, da nadjačaju protivnika. Јег rat odavno nije samo stvar oružanih snaga, niti zavisi samo od snage operativne armije, bez obzira koliko je ona u svemu tome glavni i odlučujući činilac.

KADROVI SUBJEKT ODBRAMBENOG I SAMOZAŠTITNOG OPREDELJENJA Poznato je da idejne, estetske i druge vrednosti sadržaja listova i radio-televizijskih programa određuju Ijudi —■ zavisno od njihovog talenta, od njihovog opšteg znanja i umešnosti, njihove političke zrelosti i kriterija, od njihove idejne i klasne pripadnosti, stabilnosti i usmerenosti. Svaka rubrika, svaka emisija od jednostavne reči pa do velike publicističke storije nosi u sebi pečat čoveka koji ih je stvorio. Bez prisustva čoveka ni celokupnu odbrambenu problematiku nismo u stanju da shvatimo, niti da je upijemo kao nešto bez čega se ne može, niti da je reprodukujemo, niti da je kreativno obogaćujemo, oplemenjujemo. Zato ne bi bilo dobro da

15