RTV Teorija i praksa

tehničkih uslova i koja mogu biti dragoceni povodi i izazovi za eksperimentatorska izvodjačka traganja. Ako bismo svoj pogled na srpsko dramsko nasledje uputili na same početke, morali bismo se zadržati na drami Stefana Stefanoviča, na njegovoj „užasno-žalosnoj igri” Smrt Uroša Petog, poslednjeg cara srpskog. To delo potiče još iz iz 1825. godine i napisao ga je „jedan sasvim mlad čovek, ali darovit pisac koji je osećao scenu”. 21 Treba odmah dodati kako je motiv o poslednjem Nemanjiću obradjivalo više dramatičara u prošlosti, ali je Stefanović imao u tome najviše uspeha. „lako je сграо podatke iz Rajičeve istorije, Stefanović je tako intimno osečao prošlost da njegove ličnosti izgledaju realne. I pored romantičarskih rekvizita, on je u svoje ličnosti ulio dah stvarnoga života i dočarao nam miris prošlih vekova”. 31 Ne može se reći da se Radio-Beograd negatorski odnosio prema ovom autoru. Koliko znamo, odlomci iz tragedije Smrt Uroša Petog izvodjeni su ргеко beogradskih radio-talasa aprila 1951, a možda i još koji put. Medjutim, to ne mora biti razlog da se ne pristupi ponovnoj realizaciji: to bi bilo korisno već i zbog novih generacija slušalaca a u svakom slučaju i zbog same književne vrednosti tragedije. Pojedina dela „оса srpskog teatra”, Joakima Vujića, osobito komedija Ljubovnaja zavist črez jedne cipele, zasluživala bi pažnju realizatora radio-dramskog repertoara. Slično bi se moglo tvrditi i za Lazara Lazarevića (1805-1846), nepravedno zaboravljenog dramatičara, autora istorijske drame u tri čina Vladimir i Kosara. „Staru legendu o zetskom kralju Vladimiru, koga u sužanstvu zavoli kći makedonskog сага Samuila, te mu Samuilo vraća presto i daje kćer za ženu, pisac je dramatizovao s razvučenim dijalozima, moralisanjem i razmišljanjima koji u današnjim dramama nisu u običaju. To bi bila današnja ocena, ali se savremenicima ova drama svidjala zbog mirisa starine i naivno, ali osečajno prikazane Ijubavi Vladimira i Kosare. Za ono vreme prilično vešto, Lazarević je ovu povest oživeo složenim zapletom, te je tok radnje, uprkos jednom Samuilovom snu, dosta logički izveden. Tu je najzad i guslar, koji svojom pesmom unosi živost u

2/ Božidar Kovačević, Dranta pre Sterije i Demetra. Dodatak o Stefanu Stefanoviću. U knjizi: (8.K.), Iz prošlosti. Članci i ogledi. „Srpska zadruga”, kolo XLV, knj. 308, Beograd, 1949, str. 144-154.

3/ B.Kovačević, sp. m., 153.

162