RTV Teorija i praksa

Ja raislim da jeste, da je to jedno pravo beleženje zvukom našeg postojanja i da je to, po meni, u neku ruku definicija radio-medijuma. Mi svoje postojanje beležimo, a pored toga beležimo umetnost kao oblik našeg postojanja.

DARKO TATIĆ:

Naročito mi je impresivno delovao trenutak kad je Belovič rekao kako su u ovim delima, koja smo čuli, date mogučnosti sagledavanja mikrosveta i makrosveta simultano, otprilike. Ja bih hteo da polemišem sa ovim drugim stavom koji mi se čini esencijalnim za pitanje ovog žanra i njegove budučnosti. Nikako se ne slažem sa onim što je rečeno ovde, da je Starolička patetična u stvari jedna viša forma dokumentarne drame. Moje mišljenje je upravo suprotno. Опо što sam čuo u Staroličkoj patetičnoj uglavnom mi asocira jednu umetničku fotografiju. Dok ono što sam slušao u drami Zbogom asocira mi literaturu, upravo ulazak literature u svet života. Ja mnogo više vidim autora i njegov duh, jer upravo drama je počela onog dana kad je čovek došao da stvara svet. Starolička patetična suviše je vezana za rustikalnu, ruralnu prirodu. To je više drama biologije; Zbogom je drama čovečanstva, drama XXI veka, koji nam je na pragu. Meni se čini da se krug zatvara ako smatramo da su drame tipa Staroličke patetične neka viša forma. Meni se čini upravo obrnuto, i u tom smislu bih hteo da postavim pitanje autorima:-da li oni misle kao ja? Da li su oni, možda, u takvoj jednoj dilemi ili nisu?

ZVONIMIR BAJSIĆ: Da li je to raetodološki drugačije? Recimo u prvoj drami Zbogom pokazalo se da je moguče te materijale, odvojeno snimljene na različitim mestima, konfrontirati i dobiti odredjena značenja koja želimo, baš kao i pisac kad piše; zatira, da sami možemo stvarati dijalog, jer ima takvih

primera da je, recimo, muškarac snimljen u drugoj prilici, drugog dana, u drugom razgovoru; žena je snimljena opet u drugoj prilici. Iz njihovih riječi, kad se montažora konfrontiraju, stvara se novi, imaginarni dijalog. Niz takvih postupaka je pokazala drama Zbogom. Na neki način pokazala je da je zvukom o svemu moguče pisati. Medjutim, snimljeni materijal ipak je u velikoj mjeri ostajao ono što je i bio kad je sniml|en. Medjutim, u Staroličkoj patetičnoj on je već upotrebljavan ne kao konkretni materijal, nego kao umjetničko izražajno sredstvo. Sarao tu razliku ističemo. Naime, što se tiče davanja prednosti nekom načinu, ja lično ne zastupam takvo mišljenje, niti vidim razloga za odbijanje nečega za račun nečeg drugoga, kao što uopće ne mislim da dokumentarna radio-drama sada treba da potisne neku drugu. Čovjek se može danas izraziti ovako, sutradan onako, bira izražajna sredstva koja mu tog časa trebaju za odredjeno osječanje ili za ono što želi reći.

ČEDO PRICA:

Drama Zbogom ima jedan mozaik. )a bih se složio sa drugom Belovićem, koji je po prilici rekao; to jesu provokacije ili bilježenje nezavršene stvari, ali koje slušaocu ili suradniku u slušanju ovih emisija omogućavaju završavanje vlastite psihološke, etičke, poetske slike. Kad smo dramu prikazali u Firenci, jedan mi je član žirija, dramaturg iz Kanade, po prilici ovako rekao: „Dajte, molim vas, prevedite onoga vašeg šaljivdžiju i pošaljite Jonesku. Jonesko bi taj govor daleko dublje otkrio, nego što ga recimo moje i vaše uho sluša! Ovaj Dane, koji tamo govori za stolom i koji kaže da ga niko ne sluša; pogledajte skalu njegovih Ijudskih stanja, od toga da je spreman da se dvanaest puta ženi, ali i od toga da poštuje tradicionalno jedan brak u našem patrijarhalnom ruralnom smislu,

171