RTV Teorija i praksa
nezavisno od drugih elemenata, kao što su kulturni nivo, stepen obrazovanja i sl. Prema tome, pri konstituisanju programske politike u srednjoročnom planu, mora se imati u vidu i taj faktor koji zahteva jedno osečanje mere za odnos između „starog” i „novog”, složenijih struktura programa koje više zahtevaju od gledalaca i jednostavnijih, lako prihvatljivih struktura.
DRUŠTVENO-POLITIČKE KARAKTERISTIKE Socijalistički samoupravni odnosi otklanjaju postoječe društvene barijere i snažno stimulišu revolucionisanje čitavog sistema javnih komunikacija. Novi odnosi konstituišu takve društvene okvire koji su pogodni za realizaciju onih potencijala koje nudi tehnološka revolucija na području komunikacija. Neposredno odlučivanje i sistem samoupravnog sporazumevanja i dogovaranja u svim oblastima života nužno podrazumevaju bitno različiti, sveobuhvatniji sadržajni opseg i kvalitet informisanja, nego što zahtevaju drugi društveno-politički odnosi. Sfera „javne delatnosti” se proširuje, pa prema tome i dijapazon sadržaja, koji su predmet saopštavanja ргеко sredstava javne difuzije. Težište osnovnog komunikacionog toka se menja, jer cilj delatnosti sredstava masovnog komuniciranja nije više jednostrano obaveštavanje javnosti o politici vlade ili partije i mobilizacija građana za podršku ovoj ili onoj meri, politici i sl., već uspostavljanje jednog stalnog dvosmernog toka od informacije do odluke i kontrole njenog izvršenja. U takvim uslovima javlja se potreba za uspostavljanjem brojnih komunikacionih sistema u okvirima osnovne organizacije udruženog rada, radne organizacije, interesne zajednice, skupštinskog sistema, udružene privrede, itd. koji dobijaju svoj puni smisao jer se na svim tim nivoima donose samoupravne odluke i koji ne mogu da ostanu zatvoreni, već nužno teže za ispoljavanjem u sredstvima javne difuzije. Konstituišu se društveni uslovi koji traže nove sadržaje, tako da društveni faktor stimuliše prelaz sa „lažnog obilja” informacija ka stvarnom obilju koje obogaćuje Ijudsku ličnost. Razume se, radi se o tendencijama, procesima, koji nisu kratkotrajni, ali koji bitno definišu osnovnu društvenu situaciju i perspektive razvoja komunikacija. Početne promene, koje
17