RTV Teorija i praksa

Druga je stvar odnos prema fondu mehaničke muzike, i domačih i stranih autora. Stvarno nisam stručan koliko šta košta. Ja bih voleo da se sva naša deca i svi mi veselimo i živimo sa sopstvenim izvođačima, sopstvenim tekstovima i sopstvenim autorima. Ipak, čini mi se da nam svaka tuđica, dok nemamo svoju bolju, ne sme da smeta, mada je, naravno, bolje težiti da imamo što više svoga, pa da izvozimo a ne da budemo uvoznik. Teško je predviđati zatvorenost ikakve vrste јег, ako hoćeš da daješ, moraš i da primiš. Niko danas nije spreman samo da prihvata, a mi ne možemo da budemo nikakva izolovana sredina sa otvorenim granicama. Prema tome, verovatno čemo još dugi niz godina imati brigu o proporcijama stranoga programa i težnju da za sopstvene ansamble i za sopstvene autore osvajamo što više prostora u programima i kvaliteta u dometima. Ali, onako kako mi u Radio-Beogradu stojimo sa materijalnom osnovom, sa mehaničkom muzikom, teško je praviti bolje emisije od ovih koje imamo sada. Često se ponavljaju stvari, šušte mnogo, stari je fond, sporo se hrani a brzo se haba, jer mi dnevno dajemo, ako se ne varam, 56 sati programa. To je vreča bez dna, koja guta sve više, a priliv nije proporcionalno povečan od vremena kad smo imali jedan program i danas kad na četiri programa obrčemo to isto. Evidencija nikakva, sankcije nikakve, razvlačenje ogromno, snabdevanje sporo, i rezultat; fond sve tanji, sve labaviji, rekreativna muzika Radio-Beograda sve slabija. Naša deca traže po skalama ne samo Radio-Beograd, odnosno „Studio B”, nego i Luksemburg i druge strane stanice, što je za nas jedan upozoravajući šamar ako hoćete. Treče poglavlje: subjektivizam univerzalnih urednika koji sami uređuju i muziku. Mislim da treba takoreći propisom zabraniti da se svi upliću u sve. Ali je takva situacija dokaz i koliko malo imamo muzičkih entuzijasta. Mnogi su pristali da im se uloga muzičkih saradnika svede na to da slušaju novinara urednika ili voditelja tog bloka koji kažu: „Ма daj mi ovo! Jesam ti rekao! TražimL.” Svi su kompetentni za tu muziku. To je stvarno amaterizam, nedopustiv u ozbiljnoj stanici. Muzički kadar Radio-Beograda mora da se nametne svojim stvarnim prednostima, pre svega prednošču stručnosti nad uredničkom „univerzalnošču”, da se izbori za svoje mesto, da ne bude zadovoljan i miran zbog toga što ga niko ne opterećuje.

168