RTV Teorija i praksa

4 Jirgen Habermas: Javno тпепје. Kultura”, Beograd 1969, str.2o6.

pri zajedničkim posetama bioskopu, zajedničkom pračenju emisija radija i televizije...” 4 IV U sobi u kojoj čovek (rodom iz Toplice, po zanimanju viši tržišni inspektor, OOUR PKB) gleda prenos umetničkog klizanja iz Grenobla (Francuska), sedi preko puta stilskog stočiča (kupljen u privatnoj antdkvamici, u Vršcu, kod Pere Ciganina), njegova žena s nekoliko mekih, sunđerastih viklera pogodnih za nošenje u krevetu, koja mu žvaćuči kroz zube dobacuje da pazi na mrvice, na trosed, na tepih, na stolnjak, dobacuje i kutiji marke ~Ei-Niš” ~Ih, kakva si, ova če sigumo da padne...” Majka mu stara (cma šamija na glavi, natikače „Borosana” - „Borovo”), u prolazu do kupatila primečuje: „Е, deco, izlomičete se po toj ledini - za džabe!” Sin, koji se sprema za izlazak u disko-klub „М” dobaci; „I to su mi muškarci - pederi, lepotani, baletani!” Komšija iz susednog bloka (blok 29, Ho Ši Minova 17, Novi Beograd), koji je došao da pita kad je sastanak Mesne zajednice (u 21 , petak je, sutra se ne radi a i on je u penziji - kapetan II klase), sikče: „Моге, sve bih ja to na stadion ,Crvene zvezde’ pa da vidiš brajko šta je sport, a ne ovo pezenje na gologuze ženske, kao fol pridržava je za koleno, a ovamo... Моге...” Topličanin pokušava da se koncentriše, otvara širom oči, osluškuje. Klizački раг koji upravo pleše, igra po poznatoj mu muzici: gde je to čuo, čaše je razbijao... Pa da, u „Trojki” (kafana na Voždovcu, originalni ruski orkestar, specijaliteti: boršč i ostalo), to je kazačok! I kako samo dobro imitiraju kretnje, pa da, i odelo im je po

50