RTV Teorija i praksa

Jelašin Sinovec

SCENOGRAFIJA NA TELEVIZIJI ILI TELEVIZIJSKA SCENOGRAFIJA

Reissen heisst hier Herausholen des Risses und den Riss reissen mit der Reissfeder auf dem Reissbrett.' (M.Hajdeger o A.Direru) Jedna simpatična, apartna grupa televizijskih stvaralaca, scenografi i kostimografi iz stalnog sastava Televizije Beograd, izložila je deo izbora iz svojih radova u holu Doma Pionira, krajem novembra 1977. Izložba, potekla iz slobodne inicijative njenih učesnika, upravo na pragu jubilarne dvadesete godine rada beogradske Televizije, u mnogo čemu je vredna pažnje i indikativna. Ono što prema toj vrsti stvaralaca budi naklonost gotovo je sadržano u rečima profesora Slavka Vorkapića kojih se često sečam ~...da svi mi.znamo podjednako dobro i pisati i režirati, ali malo nas je koji bismo zaista znali i umeli isto tako dobro crtati i slikati ili pisati note.” I pored toga što izloženi radovi scenografa arh. Dragoljuba Lazareviča, Dore Dušanović Nikole Teodoroviča, Mirka Raduloviča, arh. Svetislava-Feđe Pešiča i kostimografa Jelisavete Gobecki, Mare Finci, Zorice Ružič, Gordane Popovič, iz razumljivih razloga nisu verovatno njihov najreprezentativniji izbor, jer praksa sistematskog pračenja i uredne

1 Čupanje ovde znači izvlačenje risa (crteža) i ris (сгtež) risati risaćim (crtati сгtačim) perom na dasci za risanje (crtanje). (Prema ргеvodu D.Pejoviča i D.Grlića: O biti umjetnosti, izd. „Мlаdost”, Zagreb 1959, str. 68.)

67