RTV Teorija i praksa

drugim aktivnostima iz domena kulture. Upravni organi finske radio-televizije nisu nikada stavili na svoj dnevni red pitanje muzike. Suprotno, savet radio-programa koji je konsultativni organ, zauzeo je stav ovih poslednjih godina o izvesnim problemima muzičkih emisija, Ekspoze koji sledi može da se smatra kao finski prilog dcbati o radiofoničnoj muzici koja če se pre ili posle razviti u okviru ili van UER. MUZIKA NA FINSKOM RADI)U Struktura finske radio-televizije i njenih emisija je dosta slična strukturi večine drugih članova UER. VLE ima monopol nad radiofoničnim emisijama u Finskoj. One se emituju na dva kanala na čitavoj teritoriji od 5.30 do ponoći. Lokalna radio-difuzija svodi se na mali broj časova u toku nedelje. Strani radio se malo sluša. Skoro polovina vremena posvećena je muzici; trećina ozbiljnoj muzici i dve trećine lakoj muzici. S administrativne tačke gledišta, ozbiljna muzika pripada Muzičkoj službi, a laka muzika Službi varijetea (postoje dve od kada je radio podeljen 1975). Sve službe emituju emisije na dva kanala koji nemaju jasno izdiferenciran profil. Tokom pedesetih godina vreme je na radiju bilo veoma suženo, sa „mirnim” satima u toku dana. Tek je 1963. povečano, uglavnom muzikom. Organizacija raspolaže jednim simfonijskim orkestrom, ali ne i stalnim ansamblima lake muzike. Večina emisija lake muzike se sastoji od komercijalnih gramofonskih ploča. Muzička produkcija VLE ili produkcija stranih radio-difuznih stanica je sekundarnog značaja u pogledu kvantiteta (oko 20% od ukupnih emisija lake muzike), Vreme posvećeno komercijalnim pločama nije ograničeno, ali organizacija treba da plati utvrđene obaveze po minutu industriji gramofonskih ploča i umetnicima za sve finske ploče koje se emituju па radiju (u isto vreme i autorska prava kompozitoru). U proseku Finac sluša radio dva sata dnevno. Od deset najpopularnijih emisija, devet se sastoje od lake muzike. Jedini izuzetak je služba informacija.

216