RTV Teorija i praksa

Na koji način mogu masovni mediji da odigraju konstruktivnu ulogu u takvom istorijskom kontekstu, pita se Majid Tehranian i nudi odgovor: „Rizikujući pojednostavljenje, mogii bismo ipak ukazati da programiranje identiteta, pluralizma, participacije i integracije predstavlja četiri oblasti gde bi sredstva komuniciranja mogla odigrati konstruktivnu ulogu u procesima modernizacije.” I, kako to objalnjava referent iz Irana, moderno društvo se na svom nacionalnom kao i na subnacionalnim nivoima održava zajedno pomoću shvatanja zajedničkog identiteta i sudbine, tolerancije za pluralizam koji ga sačinjava, aktivne participacije njegovih građana u procesima odlučivanja kao i kulturne integracije koja omogućava saglasnost o ekonomskim i političkim prioritetima. Mediji mogu da odigraju osetljivu ulogu na svim tim područjima tako što će izražavati nacionalni identitet, podržavati pluralističke vrednosti, omogučavati participaciju manjinama i integrisati stare i nove kulturne elemente. Ali, da bi to postigli masovni mediji moraju uživati relativnu autonomiju od svih pritisaka raznih grupa, dok su ujedno odgovorni svima u društvu. Tehnološki razvoj komunikacija, očigledno, mnogo je zaokupljao pažnju učesnika konferencije lIC u Dubrovniku i to ne samo svojim društvenim posledicama, nego i strukturalnim, tehničkim, pravnim itd. lako se lIC, već prema svom poreklu, nekada se zvao Međunarodni institut za radio-televiziju (IBI), više bavi problemima elektronskih medija, poznati pisac Entoni Smit (Anthony Smith) podneo je u Dubrovniku referat na temu Budućnost novina. Nova tehnologija koja se danas upotrebljava u savremenim uslovima štampanja listova, prema mišljenju ovog britanskog autora, omogućava štampi novi „boom”. Govoreći o zapadnoj štampi, naročito o američkoj, Entoni Smit smatra da ona prolazi kroz period izrazitog prosperiteta, jer u proseku profit na uloženi kapital iznosi oko 20% što je dvostruko više nego u većini drugih industrijskih grana. Tome doprinosi, pored nove tehnologije, i promenjena situacija u lociranosti štampe. U mnogim slučajevima postoje lokalni listovi koji su bez konkurencije. U SAD je, doduše, iščezao veliki broj listova, ali je danas dostignut raniji broj uz bitno izmenjenu sliku. Umesto konkurencije više listova u manjoj zajednici, kakva je postojala početkom ovog veka, sada dominira jedan oveći list koji drži monopol vodeći možda racionalnu i odgovornu redakcionu politiku ali bez opasnosti od konkurencije. Prema prognozi ovog autora veči deo od danas postojeća 1764 dnevna lista u SAD u predstojećoj dekadi, uprkos povlašćenom monopolističkom položaju koji uživa većine među njima, naći će se u četiri ili pet velikih grupacija. Јег, upravo veliki profiti stvaraju i velike

10