RTV Teorija i praksa

omogućavao i drugim zemljama da se kasnije priključe, ali se postavlja pitanje da li jednostavno pristupanje takvom međunarodnom dogovoru najrazvijenijih zemalja odgovara suštinskim interesima zemalja u razvoju. Konferencija lIC u Dubrovniku postavila je takvo pitanje, ali zbog složenosti problema nije bila u stanju da pruži određeniji odgovor. Problemi razvoja komunikacione tehnologije i infrastrukture, posledica transfera razvijene, savremene tehnologije u manje razvijene sredine, društvene, kulturne i psihološke konsekvence übrzanog komunikacionog razvoja - sve su to bile teme koje su zaokupljale učesnike konferencije lIC. Te teme nisu sasvim nove, ali one svakim danom postaju sve aktuelnije. Poznati indonezijski pisac i filozof Soedjatmoko, koji je održao uvodno predavanje na konferenciji u Dubrovniku, pošao je od konstatacije da je razvoj modernih komunikacija doprineo značajnim društvenim promenama koje formiraju savremeni život i društvo, kao i übrzanom tempu promena, tako da brze promene postaju stalni, neodvojivi pratioci čoveka. U industrijskim zemljama, naglasio je indonezijski mislilac, savremene komunikacije omogućile su rast velikih organizacija i njihovih birokratija. Ali su one, dosta neočekivano, dovele i do otuđenja ličnosti i rastućeg otpora da se pojedinac identifikuje sa velikim strukturama. U stvari, mnogi Ijudi se okreću od površne, neizdiferencirane masovne kulture, koju takođe omogućavaju moderne komunikacije, ka novom akcentu na pojedinca kao Ijudsko biće u traganju za autentičnom individualnošću i samoispunjenjem. S druge strane, moderne komunikacije su pomoću osvešćivanja nekada u stranu potisnutih grupa, omogućile masovnu participaciju u političkom životu, ali su takođe doprinele fragmentaciji društva naglašavajuči komunalne zajednice. One su pomogle jačanju moći vlasti ali su istovremeno pomogle da se naruši njihov autoritet. Ne bi bilo teško, rekao je Soedjatmoko, nastaviti spisak mogućih načina na koje su moderne komunikacije uticale i preohlikovale naš život na personalnom kao i na interpersonalnom nivou. Međutim, ne bi bilo tačno kada bismo u modernim komunikacijama videli primarni faktor, umesto činioca koji doprinosi da u stvari drugi faktori, mnogo više odlučujuči, postanu uticajniji i presudniji. Modernizacija se veoma često identifikuje sa većom individualizacijom, uvečanom konkurencijom i inovacijama. Potreba da se Ijudi oslobode preživelih, nepravednih društvenih struktura koje su ih držale okovanim toliko dugo vremena, je očigledna. Ali, Ijudi će morati da nauče da žive na višem

15