RTV Teorija i praksa

,s Vidi: O upotrebi elekronike u intervjuu sa Savom Mrmkom, časopis ~RTV-teorija -teorija i praksa”, br. 7, str. 146.

18 Iz izlagćinja Miše Mirkovića; „...Nikad se još nije desilo da za dobre projekte i emisije nema рага. Ali je bilo megalomanije i neznanja i u tom neznanju tražile su se šljokice ili mastodontski dekori, koji su zamenjivali nemoć... Neznanje je ono što najviše koštai”

taj posao. Ali mi se čini da je scenanstička podloga, da je tržište ideja ili osušeno ili iscrpljeno, Nešto se dešava sa tržištem ideja, nešto što če nas, realizatore, dovesti u situaciju da ideje koje možemo da oblikujemo izvanrednom televizijskom tehnikom, ne budu ni približno na nivou tehničkih mogučnosti. Tehnika ide ispred naših stvaralačkih mogučnosti, što je, po mom mišljenju, izuzetan razlog da se zabrinemo. Proizvođači tehnike (hardware) ulažu kapital u razvoj i proizvodnju robe da bi obezbeđivali profit na tržištu. U stvaraoce programa (software) se manje ulaže što je pogubno za kulturu, za podizanje i gajenje klime duha. Civilizacija brže korača, kultura tapka... Dve decenije znače jednu veliku prekretnicu. I kad sa sentimentom sumiramo rezultate setičemo se, na primer, da je oko 500 drama emitovano za 20 godina, od toga oko 250 domačih. To je ogromno - 250 originalnih jugoslovenskih televizijskih drama! Ali, danas doči do dobrog teksta, to je skoro nemoguče. Mi se borimo, mi pokušavamo. Več se i timski radi, več su i reditelji uključeni u pripremne radove u pisanju (saradnja sa piscem) osnivaju se dramaturška odeljenja, dakle več se nešto zbiva. Međutim, tehnika ide nezadrživo napred! Ja sam zaljubljenik elektronike, jer mislim da je film samo gostujuči medij u izvorno-elektronskom mediju, ali mi smo u situaciji da nam tehnika beži nezadrživo ispred, a da mi kaskamo za njom. ls Kad govorim o tome ja imam jednu asocijaciju. Mi trošimo ogromne pare da oblikujemo, na primer, dekor za stvaranje ambijenta za nekakav sadržaj, neku ideju! A tu ideju plačamo jednim desetkom ili manje, vrednosti izdataka za dekor. Na primer, jedan dekor če koštati 20 miliona dinara, a scenario drame dva miliona. 16 Zato mi i nemamo profesiju pisaca, profesiju

42