RTV Teorija i praksa

urednika koji ima neke dileme, konsultativno, kad sam sluti da bi moglo da bude nekih komplikacija, јег je možda jako skupo, jer se nešto mnogo produžava itd. Iz razno-raznih suspektivnih razloga, da li programske, političke ili ekonomske prirode ja ih preventivno gledam. Narednih 50% programa misiim da gleda i nadležni urednik, znači da neko još gleda pored mene; to je ukupno 80% programa. Ja verujem da 10-30% programa gleda urednik koji ga je pravio i možda neki prijatelj koga je on pozvao itd. Možda je deset procenata gore-dole u jednom ili drugom pravcu razlika. To ne znači da još mnogo subjektivnog ima u našim programima. U pravcu u kome Lola govori, Šveđani su jedini pomislili da smanje obim prograraa, ali nisu uspeli. Oni su samo ograničili dalji rast programa, na broj sati koji se za nas uopšte ne može ni zamisliti. Mi moramo računati sa činjenicom da čemo i dalje iči na širenje televizijskog programa. Problem je u diversifikaciji programa. (To je neminovnost industrijske televizije koja sama sebe reprodukuje, reprodukuje i potrebe Ijudi, što je najinteresantnije...) Mi čemo iduče godine imati treći program, a verujem do 1985. godine i četvrti televizijski program. Uostalom, danas u Evropi sve razvijenije zemlje imaju tri programa, Rusi imaju četiri, Englezi imaju pet, itd. Šta jc problcm organjzacijc Bcogradskc tclcvizijc kad jc rcč o programskoj politici? Jcdno su programski zadaci i ciljevi kojc trcba pažljivo dcfinisati, čcmu i tcžimo. No, rcalizaciju tih ciljcva apsolutno jc ncmogučc svcsti u okvirc tclcvizijc. Ncmogučc jc u fizičkom obimu posla, (16 sati programa dncvno) jcr ncko bi trcbalo prcthodno da glcda, analizira, popravlja... To jc apsolutno nemogućc.

48