RTV Teorija i praksa

njihova želja da sačuvaju značajne trenutke u istoriji muzike donela je nekim firmama znatno proširenje kataloga. Naravno, profit nije uvek odsutan kod ovih pirata. Neki izuzetno pasionirani kolekcionari, koji su sve brojniji, obračaju više pažnje na značaj jednog snimka nego na njegov muzički ili tehnički kvalitet Ovakve piratske ploče retko pređu tiraž od 500 primeraka. One potiču uglavnom iz SAD gde je zakonodavstvo još uvek neprecizno u ovoj materiji, ili iz Italije, gde zakonska zaštita ne postoji uprkos međunarodnoj konvenciji koju su nedavno ratifikovale 34 zemlje. Mnogi snimci načinjeni su od starih ploča na 78 obrtaja čiji su snimci prešli u oblast društvene svojine. Ovde su umetnici najviše oštećeni. Ali, zanimljivo, večina se ne žali, kao da im laska što su predmet tolikog interesovanja. Priča se da je Marija Kalas sakupljala sve piratske snimke. 0 ovome govori pomočnik upravnika Pariske opere: „Kod nas je snimanje zabranjeno, ali teško je pretresati posetioce. Uostalom, največi broj piratskih snimaka napravljen je ргеко radija. Ako zateknemo u sali gledaoca sa mini-magnetofonom samo mu oduzmemo traku. Međutim, povećava se broj prenosa preko radija pa ima sve više piratskih snimaka. U principu, muzičke radnje ne smeju da prodaju ove snimke. Ipak, neke to čine. Što se izvođača tiče, to je čista krađa, јег oni ne dobijaju nikakvu odštetu. Dabi se ovo rešilo trebalo bi uvesti taksu na magnetofone i trake, a to bi išlo u posebni fond. Pre dve godine ovakav predlog odbijen je u parlamentu.” Pirati falsifikatori bave se čistim falsifikatom, pravom krađom 1 prevarom. Oni umnožavaju ploču ili kasetu koja je u komercijalnoj eksploataciji i prodaju je po nižoj ceni. To je nedopustivo. Jedna mašina za umnožavanje ne košta ni koliko skromniji automobil, a može da proizvodi presnimke brzinom od 40-50 kaseta na sat. Na Dalekom ili Srednjem Istoku, moderne mašine umnožavaju po 500 piratskih kaseta na sat. Procenjuje se da 80% arapske muzike koja se prodaje u Francuskoj potiče iz piratskih izvora. Nacionalni sindikat fonografskih i audiovizuelnih izdavača (S.N.E.P.A.) je jasan: „Pirati postoje kao parazitska aktivnost na štetu profesionalaca. Njihova delatnost je tekuči oblik ekonomskog kriminala. Nikada nije dovoljno ponavljanja člana 2. Konvencije o zaštiti proizvođača fonograma od neautorizovanog umnožavanja njihovih fonograma koji kaže: Svaka država ugovornica obavezuje se da štiti proizvođače fonograma koji su državljani zemalja potpisnica od

211