RTV Teorija i praksa

potrebama višenacionalne sredine u kojoj neposredno deluje, demokratizacijom i demetropolizacijom kulture i stvaranjem uslova da udruženi rad i radni Ijudi i građani - putem raznovrsnih oblika podruštvljavanja programske politike radija - utiču na njenu programsku koncepciju. Paralelno sa razvijanjem kulturnog identiteta svakog naroda i narodnosti unutar republika i pokrajina, radio doprinosi njihovom međusobnom upoznavanju, zbližavanju, prožimanju i saradnji. Kroz taj proces prožimanja i saradnje izgrađuju se i osnovni kriteriji jugoslovenskog zajedništva koji u sebi sadrže elemente konkretnih društveno-ekonomskih odnosa, socijalno-klasne motive, slobodu nacionalnog stvaranja i svest o zajedničkim vrednostima i zajedničkom životu. Drugjm rečima, matične radio-stanice su odgovorne za podsticanje i afirmisanje kulturno-duhovnog stvaralaštva svakog naroda i narodnosti u sredini u kojoj deluju, za prevazilaženje nacionalne izolovanosti i zatvorenosti, dakle za međusobnu saradnju i prožimanje. Isto tako odgovorne su i za upoznavanje ostalih jugoslovenskih naroda i narodnosti sa vrednostima i domašajima višenacionalnog kulturno-duhovnog stvaralaštva svoje sredine, ali su podjednako obavezne da sa kulturno-duhovnim vrednostima ostalih naroda i narodnosti upoznaju slušaoce u sopstvenoj sredini. Ne radi se, dakle, o kulturnoj saradnji kao takvoj, jer saradnja može biti jednosmerna - od razvijenijih ka nerazvijenijima i u tom smislu može biti vid kulturnog monopohzma. Reč je o onoj vrsti saradnje između kultura jugoslovenskih naroda i narodnosti putem radija koja izražava kulturnu, društvenu i intelektualnu solidarnost i punu ravnopravnost, koja obezbeđuje poštovanje samostalnosti nacionalnih kultura, stvara međusobno poverenje u kojem doiazi do prožimanja kultura i nastajanja novih vrednosti. Uspešno funkcionisanje izloženog modela komunikacije kultura putem radija u socijalističkom samoupravnom društvu zavisi od niza elemenata, od kojih bih izdvojio nekoliko: Prvo. Ravnopravnost i solidarnost naroda i narodnosti u Jugoslaviji zasnovani su na socijalističkim samoupravnim produkcionim odnosima. Prema tome, socijalističko samoupravljanje ne samo da je nov drušiveni odnos i osnova nacionalne ravnopravnosti, već je i specifična vrednost kulture i stvaralaštva svakog naroda i narodnosti. Karakter našeg federalizma, sa pravima i odgovornostima republika i pokrajina da putem delegatskog sistema izražavaju sve vitalne, dakle i kulturne interese naroda i narodnosti u Federaciji, determiniše

27