RTV Teorija i praksa

On nije umeo da svira muziku kakvu sam slušao na radiju, ali me je to kolo podsetilo na Staru Vlainju. Svirao je majstorski. Slušao sam te jecaje, tonove, polutonove, gledao u njegovo lice koje se grčilo, nešto ga je nosilo u planinu, spuštalo u dolove, saplitao se o žbunje paprati i bokore divljih ruža, disao s vedrim prolećnim danom i uzletao visoko za pticama. Sve se to videlo na njegovom licu, ciganskom. A ruke, prsti leve ruke, naročito, oživeli, Pet malih đavolaka koji igraju na žicama, postaju, svaki za sebe, treperava fatamorgana u pustinji, svaki izaziva svoj glas, a u skupini svih glasova, svih žica i odjeka, kao da se preko ravnice razlilo jezero po kome plove bešumne jedrilice napetih jedara, Uhvati me grč. Kad je Ciganin završio, i sam ne znam kako mi dođe, počnem da tapšem i plačem. Mati mi priđe i zagrli me, pa se i ona rastuži. Otac samo naliva rakiju i viče: - Deder! Deder! Ciganin ostavi violinu u kutiju. Sede na stolicu s rukama među kolenima, opčinjena pogleda, malo stidljiv. Kao čovek kome je teško da se odvoji od nečega što nije njegovo, a tako bi voleo da mu baš to pripadne, Naglo je ostavio violinu verovatno zato što se pobojao da če se njena duša suviše spojiti s njegovom, pa če rastanak biti teži. Malo se smirio i lik mu je postao opet onaj obični, lik Kostje Baračkovog, Ciganina iz Velinog orkestra. Pred tim naglim promenama Kostjinog lica mene zahvati neobjašnjiv strah i pomisao da su svi ti nadareni svirači u dosluhu s đavolom, Oni dmgačije osluškuju zvukove vetra kad u jesen prodire kroz gole grane dudova, kada zaobljuje ledinu na utrini. Oni dragačije čuju grmljavinu i vide sevanje munja. Njih je sHm đavo podojio prvim mlekom, sisom nadarenosti, kad su se rodili. Jeste, video sam: bilo je nečeg sotonskog u njegovom izrazu dok je svirao. Sav je bio ustremljen, kao da će poleteti, a između bokova i raširenih ruku nedostajala su mu samo krila kakva imaju slepi miševi pa da odskoči do tavanice, da je probije i kroz krov odleti visoko, odakle bi, s visine, taj zvuk najprirodnije silazio.

51