RTV Teorija i praksa

drugog, središnjeg („izmilo je”) preneo na poslednji, završni (~na ulice”), Naime, veza ove tri reči (neočekivano-izmamilo-ulice) otkriva se kao osnovni smisao rečenice „Neočekivano lepo vreme za ovo doba godine izmamilo je na desetine hiljada Beograđana, na ulice”. Posle „vezivanja” za ovaj prvi smisaoni plan rečenice, slušalac sabira ~šta je to neočekivano” sa onim ~šta je izmamilo”. Tako dobija rezultat koji gradi crvenu nit značenja pomenute rečenice: „lepo vreme” - „desetine hiljada Beograđana”. Očigledno da to predstavlja i jezgro zamisli pisca informacije ~o vremenu u Beogradu”. Rečju, lepo vreme je pridonelo da se desetine hiljada Beograđana vide, čuju, nađu na ulicama. Naprosto, reč je o demonstradjama desetine hiljada Beograđana rad’ lepog vremena. Ovog časa otkrivamo negativ spoja ove dve skupine reči: polje njihovog saznačenja automatski vuče slušaočev um na stvaranje antiteze - ~zar samo lepo vreme utiče na desetine hiljada Beograđana... da na ulice...” Ova završnica u analizi otkrivanja šta se zapravo htelo, a Sta se reklo ~o vremenu”, ma kako delovala neumesno i neprimereno (jer niko ništa nije rekao ružno ni o dobima, ni o izmamljivanju, ni o Beograđanima, ni o ulicama), i te kako ima pokriče, jer pomenuta misao prati određena slika, a slika sa datom rečenicom stoji u okviru jedne dnevno-informativne emisije vrlo određenog i govornog, i slikovnog profila. Drugim rečima, da se u Dnevniku govori ovako eliptično kako se iznenadna promena temperature osmišljava, cela ova emisija bi izgledala bitno drugačije. Koliko zaista gore više puta pominjana rečenica ~o vremenu” predstavlja uzorak načina formulisanja i plasiranja informadje (dirljivo neutralni govor o vremenu komentariše prizor prpošnih šetača Terazijama - mlade devojke, srećni Ijubavnici, penzioneri kojima mlađi pomažu kod pešačkog prelaza), a koliko Dnevnik kao celina utiče da ovu običnu, najobičniju opasku o dobrobitima povoljne temperature na život građana u jednom gradu primimo kao logičko-leksičku nespretnost prve vrste - pitanje je na koje mi kao gledaoci izgleda vrlo teško možemo odgovoriti. Razlog tome je prost: uzrok se čas doima kao posledica, a čas posledica nalikuje uzroku ovog stanja podrazumevajućeg iskaza, gde se logički akcenti pomeraju kako im drago, Govori se, i govorilo se mnogo i u raznim prilikama ~o jeziku na TV”. Održavani su prigodni okrugli stolovi, simpozijumi, na stranicama ovog časopisa publikovani su naučni radovi na ovu temu eminentnih fonetičara, U štampi su često uzimali reč i psiholozi, sociolozi, književnici i estetičari, no - promene nema. Zašto? Zato što svi pomalo govorimo onako kako se govori u „inkriminisanom govoru

209