RTV Teorija i praksa

holovima televizijskih kuća: televizijskom kritičaru ostaje da na neki način vrši selekciju „nebitnog od manje bitnog”. Skoro da su u pravu. Televizijski kritičar postaje zaštitnik zamorčiča sa TV ekrana koji stižu u domove konzumenata kojima je na isti način potrebno „nešto”, ili „neko”, da pokrije nedostatnost koju donosi rezultanta delovanja televizije i svih onih inih teritorija vlasti mnoštva na kojima provode ostali deo dana. Pre svih drugih, u kritičkim opservacijama ovih savremenih Sizifa mora se naići na jasno sagledavanje kakvoće „stvarnosne komunikacije” jednog društva, bez utopijskog potraživanja da bi ona na TV ekranu mogla biti „bolja”, „lepša” i „smislenija” no što se njen primarni uticaj ogieda na licima televizijskih učesnika jednog miljea. Stoga, on i nije kritičar u klasičnom poimanju ovog zanimanja: on je hroničar koji beleži zbivanja na relaciji „čovek sa teritorije porodičnog ognjišta - čovek u funkciji teritorije vlasti mnoštva”, Shvatajući svoj specifičan položaj, televizijski hroničar a moj prijatelj, Branko Belan, več dugi niz godina neguje aktivnu, borbenu kritiku televizije. No, Belanova potraživanja od televizije umnogome označavaju stav da televizija može predstavljati bolji, smisleniji i kvalitetniji forum. Evo iz ~TV novosti” nekoliko njegovih predloga u tom smislu (bez straha da će istrgnuti delovi teksta loše ilustrovati celinu): „Zašto su naše unutrašnjopolitičke emisije tako beskrvne i dosadne, premda im je tema sve ono što čini naše postojanje , naše oblike trajanja. naša osjećanja? Čini se da i sama televizija ima loše mišljenje o ovim emisijama, pa redovito daje na alternativnom kanalu neki film ili zabavno-glazbenu emisiju kako bi se gledaoci mogli spašavati i ne odustajati od pretplate. Ako je tome tako. televizija čini vrlo lošu uslugu onim političarima koje biramo ili delegiramo da u životnoj praksi istrazuju dokle smo stigli u samoupravljanju i što bi trebalo činiti da krenemo dalje. Ne bi trebalo da te emisije gledaju i slušaju samo pozvani u studio. kako bi provjerili svoju fotogeničnost i govorue sheme." („Koješta i dovidenja ijubavi”, br. 776) ..Miodrag Bogičević. diskutant u Komisiji za pitanja socijalističkog preobražaja odgoja i obrazovanja. nauke. kulture i informiranja (na XI kongresu SKf) rekao je da kulturni jezik komunista treba bili polemičan. izraz svijesti. odgovornosti i britke istine. Buduči da istine svega što čini bltak nisu konačne te da ih možemo spoznali jedino u

209