RTV Teorija i praksa

prave reči za obične stvari, i pri tom važne ko odgovor na pitanje: „Da li to ipak muškarci kucaju na televizijska vrata?" A ono „како je” poetsko dopiralo preko šake, kose, pogleda. daha na usnama Manojloviča i rečite pauze između dva takoreči „priprosta” Petrovičeva stiha („ženo moja/oh/ženo mojai..”), bilo je tako „sirovo” i bez okolišenja uslikano i izmontirano da nije nikakvo čudo što je ova epizoda iz serije „Pesničke vedrine” prošla tako nezapaženo u tekučoj XV kritici. Oni koji su slušali Branu Petroviča „uživo” u „Kolarcu” (i ostalim mestima za piče i razonodu) kako preko čaše zorno s zuba otkida stihove ko da ih iz same utrobe čupa - prekidajući razgovore za šusednim stolovima - Moč govora je bila deo priče o neutaživoj čežnji za dodirom rad sklada dva tela za kafanskim stolom ili na bilo kom mestu na svetu gde je muško muško a žensko žensko, i gde se na problemu feminizma radi bez teorije. u čistoj praksi. A dobitnik Oktobarske nagrade M. Manojlović za svoj pozorišni rad u protekloj 1979, godini. iskazao je sve prednosti dičnog i zdravog momka koji ne samo da ume da izgovara tuđe stihove Ijubavne kao svoje. več da ih govori ukorenjujuči svaki damar između stihova u samo dno sopstvenog stomaka, srca i glave. Nema sumnje. sve je to delovalo isuviše životno, nepatvoreno i blisko prirodi. Ipak. možda muškarci dolaze. LIČNO ISKUSTVO: Tirke je dobio nagradu. Na kraju krajeva. Nagrada ko nagrada. rekao bi Tirke, on koji se toliko puta s razlogom podsmevao potrebi naših kulturnih i javnih radnika da iza skromne radne biografije načičkaju što više priznanja i nagrada za životno delo i ostala svoja (ne)dela. Njegov s\nma poznati cinizam (od koga kulturološka matija ove čaršije povremeno ulazi u „Siz”) verovatno če ovu opasku prokomentarisati ~sa strane”. no Tirke ne bi bio ono što jeste kad ne bi o ličnom iskustvu nagrađenog progovorio bar indirektno, naravno u paradoksu. Tako u ~TV reviji br. 674. nepunih mesec dana od uručene mu nagrade „Duda Timotijević”, u rubrici „Екгап na nišanu” piše - „Književnik Žarko Komanin i dalje niže uspehe: i prošle godine nije dobio nijednu nagradu!” O važnosti ličnog iskustva, Bogdan Tirnanić je pisao: „Ovi redovi, čija je ambicija da konstatuju „regulacionu" ulogu televizije u savremenom političkom svetu. bili su već završeni kada je njihov potpisnik doživeo jedno lično iskustvo

166