RTV Teorija i praksa

Ana Šomlo

TV KAO FRIZ ZA DUBOKO ZAMRZAVANJE

Portorož 1980. Moć televizije, njena impresivnost i jedinstvenost nije sadržana u vrednosti TV ekrana. njegovoj kreativnoj i estetskoj mogućnosti, mada ih podrazumeva. Suština televizije je istovremena dostižnost slike i zvuka, premostivost geografska i socijalna, prostranstvo kojim pulsira. Sama pomisao da sliku iz vaše sobe primaju kao svetionici udaljenih krajeva Ijudi koje znate i oni koje nikada nećete upoznati čini vas članom jednog moćnog auditorija koji istovremeno doživljava ono u čemu i sami učestvujete. Poznavanje medija moglo je samo da provocira Pedija Čajevskog da u svom scenariju za film TV mreža u jednom dramatičnom trenutku pozove sve gledaoce jedne emisije uživo da pogase svetla i besno kriknu sa svojih balkona. Sidni Lamet je uzbudljivo režirao tu masovnu scenu, podređujući film televizijskim prohtevima ili, kako bi to ].A. Bogomolov definisao - „događaj sada više nije stvarno zbivanje, nego je to njegova projekcija na ekranu televizora, koja objedinjuje milione gledalaca.” Ukoliko je prostornost veča, utoliko je impresivnost televizije snažnija. Svakako da pravi televizijski doživljaj ne može da bude bez povoda, zato je efemernost češće prisutna na ekranu jer su joj kriteriji mnogoljudski, pa i gledanost mora da bude obrazložena, ukoliko nije čista dokolica. Međutim, u trenucima kada je prava, kada je samo televizija i ne može biti ništa drugo, ni teatar, ni film i nije literatura, onda je jedinstvo njenog auditorija očigledno, ne predviđajuči intelektualne distinkcije. Da li je iko mogao da bude ravnodušan 9. juna 1980, prateči prvi prenos Mondovizije, program Slika sveta? Prenos uživo, Centar Pompidu u Parizu, tačno vreme i najava Naučnog programa Televizije Beograd. Uključuje se Petar Živadinovič, u rever mu je umesto cveta zadenut globus, saznanje da nas

175