RTV Teorija i praksa

mediju, naročito ne kod televizije, nismo primetili veća pomeranja broja gledalaca, iako je vladalo veče zanimanje nekih grupacija za pojedine sadržaje. Na drugoj strani veči obim i ponavljanje sličnih informacija u tim kampanjama po našim podacima nije izazvalo ni suprotne efekte, na primer pritužbe na račun prezasičenosti političkom propagandom. Anketirani su uopšte povoljno ocenili delovanje televizije u tim akcijama kao i obaveštenost o tekučoj problematici. Građani su kao izvor obaveštenja u tim akcijama najčešče navodili televiziju, zatim radio i štampu, Oni sa najvišim formalnim obrazovanjem kao i dmštveno najaktivniji su pri tom navodili kao sredstvo upotrebe sva tri medija. A u svim analiziranim anketama u biti se moglo da zaključi da je četvrtina Slovenaca ostala izvan svega i da je izjavila da ih društveno-politička problematika odnosno informacije o njoj uopšte ne zanimaju. Pri svakoj analizi smo ponovo ustanovili da se velike grupacije najstarijih i najmlađih, kao i građani sa nižim formalnim obrazovanjem koji su po zanimanju najčešće poljoprivrednici, domačice ili nekvalifikovani radnici, uopšte ne zanimaju ni za najznačajnija politička kretanja. Naše analize su potvrdile poznatu činjenicu da je političko komuniciranje složen proces i da je uticaj televizije samo na uskom području istočasan i neposredan. Do jače politizacije dolazi onda kada postoji politički interes, koji vodi ka pažljivijem praćenju političkih informacija, većoj obaveštenosti i društvenom učešću. Prva slabost političkih kampanja preko televizije je znači u činjenici da se pojavljuje pri svoj delotvornosti i bezličnost i da su uvek iste grupacije stanovništva slabo obaveštene i pasivne u društveno-političkim akcijama. Ali iako to nije samo problem televizije (več i organizatora tih akcija, društvenih foruma) biće u budučnosti krajnje potrebno da se još bolje planira i bolje usklađuje delovanje naših medija i drugih oblika komuniciranja. Na kraju če se ipak morati da dođe do saznanja da televizija ne može u celini da nadomesti političku akciju. Naš staini zadatak (ne samo kod važnih političkih akcija) bi verovatno trebalo da bude da se na informativnom i edukativnom planu borimo za sadržaje koji su selektivniji u odnosu na dosadašnje. Prioritetnost i dubioznost tih programa morala bi da bude uskladena sa interesom, motivisanošću, i posebno sa različitim mogučnostima razumevanja različitih grupa mnogobrojnog auditorija. Ambiciozniji sadržaji bi mogli

27