RTV Teorija i praksa

broja komunikacijskih kanala i to znatno jeftinije no što je slučaj sa klasičnom, mrežno-rrlejnom televizijskom tehnologijom. Kabl je, naravno, ono što se naziva „koaksijalnim kablom”, a to znači da se, umesto da kabl sačinjava množtvo pojedinih žica po sistemu svaka žica za jedan kanal, radi o talasu bakarnih žica što sa sobom'nose magnetno polje koje magnetni spektar duplira u prostoru. Ovo znači da je umesto ponovnog ožičavanja” moguee povečati kapacitete kabla jednostavnim pojačavanjem signala koj; kroz kabl prolaze. Danas postoje kablovi sa kapacitelorn od 18 kanaia a'i sa potencijalom i do 46 kanala, a vee uveiiko tehnološki su potpuno moguči i kablovi sa kapacitetom do 1000 kanala. Ni to nije sve jer se radi i na revolucionarnim kablovskim sistemima koji operišu na principu „staklene niti”, što znači da daju mogučnost hiljada i hiljada kanala uz veoma nisku cenu, s tim što provodnik, odnosno „staklena nit”, nijc dehlji od vlasi čovekove kose. Kabl se, znači, pojavio kao multikanalna tehnologija koja pouzdanije, kvalitetnije i sa većim kapacitetom od klasične relejne tehnologije, u kuču donosi televizijske poruke. Takozvana „sekunđarna usluga” kabi-sistema, koja se poiavliuje kao primarna vrednost kabla u funkciji alternativnog televizijskog sistema, jeste mogučnost tzv. „lokalnog programiranja” odnosno proizvodnje i distribucije materijala iz lokalnih, neinstitucionalizovanih, diferenciranih sredina. Danas iako su mogućnosti ogromne, lokalno kabl-programiranje najčešče se sastoji od emitovanja starih filmova, prenosa sportskih događaja ili emitovanja čistih podataka kao sto su: berzanski izveštaji, meteorološki izveštaji i prognoze, itd. Samo u malom broju lokaliteta društvene grupe organizovano stvaraiu sopstveni televizijski program, a tamo gde ga i stvaraju to rade prvenstveno uz pomoć Porta-Pak-tehnologiie ; jos uvek ostaie potpuno neiskoriščen potencijal kabl-televizijskih sistema da se izdržavaju nekomercijalnim načinom delovanja uz iskljucivu podršku samih „potrošača” odnosno gledalaca, sto znaci da kabl još uvek podleže kontroli od strane krupmh, kapitahsbckih društvenih snaga. Tamo gde se same grupe eventualno i odluče za komercijalizacijui kabl-sistem omogućava sasvim specijalizovane reklamno-propagandne poruke koje ne „zagađuju” kvahtet opsteg softzuare- a. Ovakva vrsta delatnosti moguća ]e upravo zato sto se ekonomija” kabl-televizijske tehnologi]e radikalno razliku]e od”„ekonomije” recimo relejno-mrežnih TV sistema. Kao prvo, pošto u kabl-sistemu ne postoji oskudica m u kanahma m u

56