RTV Teorija i praksa

Tihomir L. Divjak

BUDUĆNOST SATELITSKE RADIO-DIFUZIJE KOD NAS

RADIO-DIFUZIJA PUTEM SATELITA Pre nešto više od četiri godine Svetska administrativna konferencija o radio-saobračaju za satelitsku radio-difuziju izvršila je raspodelu kanala u frekvencijskom opsegu 11, 7 12,5 GHz i orbitalnih pozicija za sve zemlje Evrope, Azije i Afrike. Regjonalna konferencija za američke zemlje treba da se održi kroz dve godine. Satelitska radio-difuzija predstavlja „emitovanje signala posredstvom satelita namenjenih javnosti za direktan prijem”, a sam „prijem može biti ostvaren kao individualni ili zajednički”. U ovoj formulaciji sadržana je i osnovna razlika između već realizovanih televizijskih prenosa u satelitskom sistemima INTELSAT i INTERSPUTNIK i sateUtske radio-difuzije. Nema dakle, potrebe za posredničkom funkcijom prijemnih zemaljskih stanica - program emitovan sa radio4iifuznog satelita gledaoci i slušaoci će direktno primati па celoj teritoriji jedne suverene zemlje. Na žalost ceo sistem još nije kompletan: orbitalne pozicije i kanaU za emitovanje sa sateUta su poznati i dodeljeni, međutim još uvek nisu precizno određeni kanaU za uzlazne veze do sateUta. Ovo u neku ruku predstavlja hendikep za brže uvođenje i primenu kosmičke tehnologije za potrebe radio-difuzije. Za ove veze su predviđena dva frekvencijska opsega 11 i 17 GHz, a očekuje se da će pre kraja 1984. godine biti izvršena dodela odgovarajućeg opsega i raspodela kanala za uzlazne veze. U međuvremenu u svetu se već ostvaruju odgovarajuče pripreme za uvođenje nove tehnologije za potrebe radio-difuzije. Uspešno su ostvareni eksperimenti sa sateUtima SITE u Indiji, ANIK u Kanadi i BSE-Juri u Japanu. Uskoro se očekuje sUčan eksperimenat i u Saudijskoj Arabiji. Još na početku, u pripremama i u okviru same Konferencije 1977, bio je uočljiv veUki entuzijazam i mogao se očekivati

269