RTV Teorija i praksa

Njižinskog, i prijavljena za muzičku kategoriju. Našla se na „ničijoj zemlji” jer je izgleda prevagnulo mišljenje (kako se moglo čuti po kuloarima) da više spada u dokumentarnu kategoriju. Zbrka pojmova u pogledu kategorizadje otvorila je u Sijeni, u istoj muzičkoj kategoriji, još jedno pitanje, a ono bi se direktno vezalo na gore pomenute „čudne stvari” na ovogodišnjem festivalu ~Prix Italia”. Reč je o nagradama u ovoj istoj kategoriji. Glavna nagrada ~Prix Italia” i 18 500 švajcarskih franaka za televizijski muzički program dodeljena je britanskoj emisiji o životu i delu kompozitora Viljema Voltona, a druga, koju daje RAI i to sa 1 250 000 Kra, japanskoj emisiji Mesečeva princeza. Obe odabira isti zvanični žiri. (Njegov član bio je ove godine i naš predstavnik, urednik Muzičkog programa TV Beograd, Srđan Barič.) Ako je bila emisija na ovom festivalu za koju bi se moglo reči da je totalna televizija onda je to neosporno baš ta muzička japanska. Ona je naprosto bila sva u televizijskom mediju. Za njenu realizaciju korišćena su sva mogućna sredstva televizijske tehnike, do kompjuterizovanog savršenstva. Zvuk i slika su se upotpunjavaK do apsolutnog spajanja u fantastični audiovizuelni doživljaj u kome su ukus, mera, sklad dovedeni do vrhunskog artizma. Međutim, ta i takva kompletna televizija morala je da ustukne pred jednom razvučenom, dosadnom, raspričanom, pri tom nedvosmisleno dokumentarnom emisijom, iiustrovanom muzikom, o Viljemu Voltonu! Ipak je ~Prix ItaKa” nagrada broj jeđan, a priznanje koje nosi naziv RAI, drugo po redu. Sada počinje i priča o zakulisnoj igri: kako drugačije objasniti da je dve godine uzastopno, i prošle u Gardi i ove u Sijeni, isti engleski producent, isti realizator Toni Palmer, osvojio najviše priznanje ovog festivala. Prošle godine za sKčnu emisiju o Bendžaminu Britnu, ove o pomenutom Voltonu. (Pri tom u svetu manje poznatom kompozitoru, stvaraocu čije delo ostaje u uskim okvirima njegove zemlje.) Na protestna reagovanja na konferenciji za štampu, na kojoj se saopštavaju i obrazlažu ne samo nagrade nego i svaka pojedina emisija u konkurenciji (što je jedinstven festivalski primer kontakta sa tim malim „porodičnim gledalištem”), predsednlk žirija je izjavio da je to „čista slučajnost”. Kuloarski glasovi uporno su tvrdili da je u sve ovo umešan jedan zapadnonemački biznismen. Vatreni poštovaoci festivala ~Prix Italia” i njegovi dugogodišnji poštovaoci tim povodom izražavali su svoju zabrinutost da se u njega počinje da uvlači „biznis”. Uz ovo bismo mogli odmah

165