RTV Teorija i praksa

Za konkurs je prijavljeno, a zatim i prikazano osamnaest muzičkih programa iz raznih televizijskih centara sa skoro svih kontinenata, a žiri koji je ocenjivao prikazane programe i dodelio nagrade brojao je jedanaest članova, uglavnom programskih radnika i eksperata iz ove oblasti iz televizijskih centara čjfje produkcije - po pravilima konkursa - nisu učestvovale u takmičenju. Nagrade su, posle iscrpne diskusije i glasanja dodeljene emisiji Londonske televizije posvečenoj istaknutpm engleskom kompozitoru Viljemu Voltonu i emisiji japanske' televizije Mesečeva princeza. Informacija sa konkursa ~Prix Italia ’81” mogla bi time biti zaključena da raznovrsnost viđenih programa, ne toliko u kvalitetu koliko u konceptu i pristupu materiji, nije ponovo otvorila prostore za izmene mišljenja i stavova po pitanjima mesta i uloge muzike na televiziji, kako među članovima žirija tako i na konferenciji za štampu održanoj po dodeljivanju nagrada. Vitalnost muzike u borbi za opstanak na televiziji skinula je sa dnevnog reda konfrontaciju stavova za i protiv muzike na malom ekranu. Veči deo prikazanih programa bio je veoma zanimljiv i mnogi od njih nagrađeni su i spontanim aplauzima u dvorani ispunjenoj gostima festivala, predstavnicima štampe i posmatračima. АИ i pored toga, žiri je imao veoma težak zadatak i puno problema da uskladi svoje stavove. Največi je bio u tome što su razni televizijski centri, opredeljujući se za emisiju svoga programa sa kojom če konkurisati, imaH veoma široka shvatanja o tome šta se podrazumeva pod pojmom „muzički program” tako da je u konkurenciju ušla veoma heterogena materija koju je teško bilo uzajamno upoređivati, od veoma uspelog biografskog filma o Kiri Njižinskoj, kćerci proslavljenog baletskog umetruka u kojoj je veza sa muzikom bila samo njen rodbinski odnos sa umetničkom Hčnošću svoga oca (baletskog, a ne muzičkog umetnika), preko emisija dokumentarnog karaktera iU igrane strukture posvečenih veUkanima muzičke umetnosti iU muzičarima iz istorije iU današnjih dana, pokušaja animacije dela Ukovne umetnosti uz pomoć muzike, televizijsldh baletslđh emisija na koncertantnu muziku, parodija na operu, eksperimentalnih audiovizuelnih projekata iU prikaza amaterskog zanosa priUkom izvođenja dela muzičke Uterature, do autentičnih televizijskih baleta, koncertnih izvođenja sa iU bez „vizueUzacije” i osmišljenih muzičko-scenskih dela pisanih specijalno za televiziju. Na pitanje šta je muzički program odgovora je bilo mnogo, skoro ist° toUko koUko i članova žirija i svakd od njih je imao realnu osnovu i opravdanje u praksi. A ipak su se međusobno veoma

169