RTV Teorija i praksa

Aleksandar Todorovič

DIGITALNI MAGNETOSKOPI

ZAŠTO DIGITALNI MAGNETOSKOP Da li nam je zaista potreban digitalni magnetoskop? U našim studijima danas postoji toliko analognih magnetoskopa da bi se dalo očekivati da su zadovoljeni svi produkcioni i postprodukcioni zahtevi i potrebe, Analogne mašine, bez obzira na njihov konkretni format, dostigle su nesumnjivo veoma visok stepen savršenstva. Od magnetoskopa iz 1956. godine, koji su, bez obzira na sva njihova nesavršenstva i ograničenja, izazvali pravu revoluciju na polju televizijske proizvodnje, do današnjih mašina formata B ili C, leži neprekinuti niz usavršavanja. Međutim, moramo prihvatiti da su analogne mašine praktično dosegle, ili se bar veoma približile granici mogućeg razvoja. Ova tvrdnja se ne zasniva na nekakvoj proceni mogućnosti koje pruža današnja ili neka buduća tehnologija, ili na nekoj podjednako nesigurnoj osnovi, več proističe iz sledečih bazičnih i neizbežnih ograničenja: a) svi magnetoskopi koriste transport trake zasnovan na principu rotacionih glava i servo kontrolisanog linearnog kretanja trake; ovakav pristup neizbežno zahteva veoma preciznu izradu transporta trake i izuzetno kompleksne servo sisteme; uprkos tome rezidualna vremenska greška u reprodukovanom signalu veoma je velika i nije realno očekivati bilo kakva poboljšanja na ovom planu; kako je ovakva greška potpuno neprihvatljiva, to su proizvođači magnetoskopa razvili veliki broj veoma efikasnih korektora vremenske baze koji smanjuju ovu rezidualnu grešku na prihvatijivu meru od desetak nanosekundi; mada prihvatljiva za snimke prve generacije, ovakva greška ipak bitno ograničava broj generacija koje se mogu načiniti u domenu televizije u boji; b) stvaranje većeg broja generacija je još više ograničeno degradacijom niza parametara, kao što su odnos signal/šum i odnos signai/moare, diferencijalno pojačanje i faza i kašnjenje luminansa/hro-minansa; takođe valja imati u vidu i takozvani „banding”, koji istina nije moguće objektivno meriti, ali koji

170