RTV Teorija i praksa

uključe još 25 kanala sa infonnadjama, komentarima i neposrednim učešćem najviših političara, onda ]e to preko sto časova dnevno. Praktično, ministar spoljnih poslova je gotovo svakodnevno na ekranu, predsedrak Regan nekoliko puta nedeljno, a kako Amerikanci neguju polemiku, oni dovode najsukobljenije strane. Bili su u stanju, recimo, kada je übijen predsednik Sadat, da pozovu Gadafija da bude gost njihove emisije. Sa druge strane e bio Izraelac, sa treće čovek iz Saudijske Arabije. U jednom trenutku je došlo do diskusije između gosta iz Izraela i gosta iz Saudijske Arabije, iako Saudijska Arabija ne priznaje Izrael, tako da je mogučnost da se politički odnosi neposredno prate izvanredna. Sem toga postoji teleks i bezbroj agencija koje stalno emituju vesti novine i, naravno, lični kontakti, A.Š.: Pomenuli ste izveštavanje o dogadajima iz ekonomskih oblasti. Verovatno da u tim izvorima informacija preovlađu/e američki odnos prema ekonomskim problem'ma. Obično su to aspekti različiti od naših. Interesantno bi bilo čuti na osnovu kojih elemenata vi stvarate sopstveni utisak i izveštaj o događajima? Da li to znači da morate da budete dobar poznavalac ekonomske problematike da biste iz Njujorka komentarisali kada se uključujete direktno u program? G.M.: Jedan naš rukovodilac je rekao da nijedan jugoslovenski novinar ne poznaje dobro ekonomiku. Mislim da je preterao. Ovde u Njujorku je Dragiša Bošković, bivši novinar „Ekonomske politike” iz Beograda, po mom mišljenju izvanredni poznavalac ekonomskih odnosa, dopisnik Ijubljanskog „Dela”, a piše i za NIN, koji se, recimo pretežno bavi tom problematikom i nema stvari koju nije pročitao i podatka koji ne poseduje, ne postoji čovek iz tog ekonomskog sveta koga nije sreo. Njegova anahza ekonomskih kretanja je toliko specifična i gotovo neshvatljiva za neka jugoslovenska poimanja da, ako bi neko zapitao: ko je u pravu, da h on koji tohko mnogo zna, ili ono što ja čitam kao analizu svetskih ekonomskih kretanja u našoj štampi ili ono što sam učio kroz škoiovanje, ne bih znao da kažem, Teško je reći da čovek treba da ima sopstveni ugao. Mora naći jugoslovenski ugao. Međutim, kada je reč o našoj privredi, jedna je stvar dugoročna borba za novi ekonomski poredak, za neke nove privredne odnose u svetu za koje se mi zalažemo i kojima težimo u procesu koji će, verovatno, trajati decenijama, a druga je stvar trenutna situacija u kojoj se živi i u kojoj, u to ne treba sumnjati, razvijeni Zapad, na čelu sa Amerikom, nameće pravila ekonomije. Mi imamo parolu: izvoziti. Izvoziti u Ameriku to znači treba imati takvu i takvu robu, toliko i tohko

188