RTV Teorija i praksa

197

pa bi se kroz dugi niz emisija iskristalizovala suština. Jedino je tako moguće na pravi način izveštavati, i kroz polemike, različita mišijenja i sukobljavanja doći do onog što će za javnost predstavljati istinitu sliku, s tim da ta slika bude objektivna i u skladu sa našim društvenim opredeljenjima. A.Š.: U Americi se izveštava sasvim drugačije? G.M.- Ovde ne postoji društveni smer, kuda sve te stvari treba da idu. Postoji samo jedan zakon: šta se emituje i šta publika prihvata da gleda. Nema želje da se utiče na pubiiku, dobro je tono što prodaje program. Predsednik je zanimljiv prvih godinu dana mandata, takva ]e psihologija ovdašnje sredine. Onda prestaje da bude atraktivan i treba ga napadati, čak kada to i ne zaslužuje. Tako se obezbeđuje gledanost, tako se obezbeđuje movac. Meni se takav koncept, naravno, ne dopada. Ne samo za nas, već i za Evropu, takav princip je neprihvatljiv. Ali, anislim da mi grešimo što u svakom prilogu hoćemo da vidimo jcelu Jugoslavi'u. bratstvo i jedinstvo, i samoupravljanje i mesvrstanost Kada sve to treba da bude u jednom prilogu, a ttaj prilog traje tn minuta, šta čemo onda reći? A.Š.: Možda je razlika u shvatanjima, odnosu prema 'događajima i informisanju javnosti baš najznačajnije iskustvo >za jednog dopisnika? Kada je čovek na distanci sagledava 'bolje svoju zemlju i stiče profesionalno iskustvo. }G M.. Ako hoćete da mi kažete da boravak u Americi amerikanizuje Ijude, to je teza koju je teško prihvatiti, ali ona mije nemoguča. Nije nemoguća u jednom smislu. To je jedina szemlja na svetu u kojoj se veruje da je kapitalistički sistem idobar, Sve druge zemlje imaju neke druge forme, govorim, maravno o kapitalističMm zemljama. Ali i Brazil i Japan, ■Švedska Nemačka iniaju neke forme drugog razmišljanja perspektive promene. Ovo je jedina zemlja, zato je Regan i iizabran, u kojoj se misli da je kapitalistički sistem najbolji. ISvakog dana to čitam kroz mišljenja raznih Ijudi, i u Americi se ru to veruje Tako misli radnička klasa, kolikogod to bilo astrašno reći, ona veruje danas u to, što ne znači da će tako biti ii sutra. Ne znam kakvi če se procesi događati, ali tako je danas m Amenci. Sećam se kada sam gledao film Crnci i kada je fVoren Biti na izvanredan način dao analizu radničkog pokreta m Americi, publika je aplaudirala, iznenađena - šta to znači iradnička svest i šta to znači borba za radnička prava, jer je l 1914, 17, to zaista tako i bilo. Sada radnik nema tu svest u ifabnci u Detro'tu sa onom piatom koju danas ima. I kada je pri Ikraju filma Voren Biti, zapravo, Džon Rid, bio razočaran u